SEVERNO SVETLO

Edicija Severno svetlo nam približava skandinavsku književnost o kojoj dse na ovim prostorimsa uglavnom znalo kroz dela Ibzena, Andersena, Strindberga i Hamsuna. Ono što smo mislili da znamo o skandinavskim autorima je samo vrh ledenog brega ispod kojeg se nalazi veliko kraljevstvo maštovitih, neobičnih, ponekad i ekscentričnih, neretko urbanih autora. Jezik i dinamičnost rqadnje brojnih skandinavskih autora, koji postaju sve popularniji na internacionalnom nivou, imaju veliki broj sličnosti sa našom književnom scenom iako postoji stereotip o “hladnom Severu”. Daleko od toga, nordijski autori pišu o univerzalnim temama i imaju šarolika iskustva koja potiču kako iz njihovih često etnički mešovitih prodica, putovanja po svetu tao i hrabrosti da preispituju svoje lične strahove i porodične tajne.

Solvaj Bale-O izračunavanju zapremine

Solvaj Bale se etablirala kao jedna od najboljih danskih pesnikinja – mada njene prozaide vremenom sve više zadobijaju status „kratke proze“ – da bi zaćutala pre sedam godina i rešila da proputuje svet. Kolale su glasine da je odlučila da napiše „najbolji danski roman svih vremena“, a onda su se 2020. pojavila prva 2 dela septalogije „O izračunavanju zapremine“. Treći deo ovenčan je Književnom  nagradom Nordijskog saveta za 2022. To je roman reka u žanru spekulativne fikcije, priča o Tari Selter koja se našla zarobljena u kišovitom 18. novembru, a devetnaesti nikako da dođe. Kao da je obolela od Alchajmera, junakinja ovog romana mora da beleži šta joj se događa ne bi li i tako pokušala da doaka vremenu koje je ispalo iz zgloba.

Kirsten Torup-Do ludila, do smrti

Kirsten Torup, najveća živa danska književnica, u ovom romanu šalje protagonistkinju, ratnu udovicu Harijet Bertram, otrestitu gimnastičarku i nekadašnju manekenku i zavodnicu s kopenhaških modnih pistâ, pravo u Minhen 1942, da se „odmori“ u kući zemljakinje Gudrun. Obe su se udale za nemačke pilote. Nemcima kao da je već tada jasno da će izgubiti rat – lazareti su prepuni, racionišu se namirnice, saveznička bombardovanja su svakodnevna – ali niko to ne želi da prizna: odanost Partiji i Vođi, koju mašinerija totalitarne države sprovodi od domara pa naviše, održava se ritualima, operskim premijerama, neprestanom medijskom propagandom i surovim kažnjavanjem neposlušnosti. Harijet Bertram je dosegla dno svoje savesti.

Terje Holtet Lašen-Home Is Where You Die

I taman kada čitalac pomisli da se odmorio od stvarnosti u jednom takoreći plišanom eseju o Borhesovoj pripoveci o Ukbaru, pokazuje se da se piščeva biografija izliva na sve strane. Jer, kao što reče Borhes (a Larsen prihvata), u izmišljenim pričama ima više stvarnosti nego u onim istinitim. Lašen voli da erudiciju i esej koristi kao masku za autobigrafske storije. Terje Holtet Lašen (1963, Oslo) je norveški pisac, književni kritičar i novinar. Debitovao 1991. romanom „Sin“. Za roman „Diletant“ iz 2012. dobio književnu nagradu Saveta za unapređenje norveškog jezika (bukmola). Napisao 12 romana i 2 zbirke priča.

Peter H. Fogtdal – Mango plesač

„Mango plesač“ je istinita priča o potrazi za smislom života pod skutima gurua. Autor je zaista imao uspešnu marketinšku agenciju u SAD – bilingvalan jer su mu se danski roditelji doselili u Oregon kada je imao 18 godina – ali smrt majke mu je izmakla ćilimče ispod nogu. „Zašto kažeš smisao, a misliš smrt?!“ zapravo je prava dijagnoza muke koja je posle sahrane u danskom Vajleu skolila Petera Fogtdala i on je odlučio da nađe smisao, odnosno poleči strah od smrti u hramu najčuvenijeg indijskog gurua u Varanasiju.

Marija Ćos Fon –  Kinderfuksa

Ovo je istinita priča o dugotrajnom silovanju u porodici i posledicama koje to ostavlja na žrtvu. Devojka po čijoj priči je ova knjiga napisana vodi fondaciju za pomoć ugroženoj deci i omladini a autorka, Marija Ćos Fon, bila je prava osoba da podari milost uobličenja često i mučnoj priči, koja, između ostalog daje odgovor i na jedno od najglupljih pitanja na svetu – zašto je toliko čekala? Istinit, potresan, ponekad nepodnošljiv uvid u um dvanestogodišnje devojčice koju je godinu dana silovao vanbračni muž ionako disfunkcionalne majke

Laš Miting-Plivaj sa onima koji se dave

U jesen 1971. norveški bračni par je poginuo od zaostale gasne granate u Francuskoj, na mestu nekadašnje krvave bitke iz Prvog svetskog rata. Njihv sinčić Edvard je tada nestao bez traga, ali pronađen je četiri dana kasnije. Edvard danas ima 23 godine i živi s dedom na zabačenom imanju u Gudbrandsdalenu gde gaje krompir i čuvaju ovce. Dok su bili u nabavci u selu, neko je na njihovim kolima namalao kukasti krst…

Jesper  Vung Sung- Druga grana

Godine 1902. zabavni park Tivoli otvara vrata za egzotičnu i spektakularnu „izložbu“. U zabavnoj ponudi najpoznatijeg skandinavskog luna parka posetioci mogu da dožive – prave pravcate Kineze. Dovezli su ih parobrodom pravo iz Kantona, Šangaja i Hong Konga. Oni rade, kuvaju, pevaju, čitaju poeziju i na druge načine zabavljaju publiku, a u programu piše da je „to što jedan Kinez može da izdrži od ljudskih bolova zapanjuje i prevazilazi granice neverovatnog“. Među Kinezima je San Vung Sung.

Jens Martin Eriksen- Helter skelter

U ovoj distopiji iz 2027. stari pesnik Handke u manastiru Privina glava pozdravlja ujedinjenje Republike Srpske i Srbije, Radovan Karadžić s nanogicom na jednom grčkom ostrvu preko WhatsApp-a čita pesmu „Sarajevo“, a FK „Crvena Zvezda“ predvođena trenerom Sinišom Mihajlovićem igra meč LŠ s FK „Kopenhagen“. Toliko i mnogo više se Srbi pojavljuju u romanu o propasti Danske, kojoj Putin mora da joj nudi vojnu pomoć…

Leonora Kristina Skov – Mirna kao bubica

Za ovaj autobiografski roman Leonora Kristina Skov dobila je nagradu koju dodeljuje Udruženje danskih knjižara, Zlatni lovor (De Gyldne Laurbær). To je jedna od najstarijih i najprestižnijih književnih nagrada u Danskoj (dodeljuje se od 1949.g.)Kada Leonorina majka umre, ćerka odlučuje da napiše stvarnu priču o sebi i svom životu. Ona piše o usamljenoj Kristini koja odrasta u crvenoj kućici s baštom u Helsingeu, o devojčici koja ima samo jedan plan: samo ako se ponaša lepo i pristojno, dobija sve petice u školi i ne žalosti majku niti ljuti oca, oni će onda moći da je vole. Eh, kad bi tako bilo…

Robert Zola Kristensen – Knud je umro, živ nije

prodaji je roman danskog pisca Roberta Zole Kristensena – Knud je umro, živ nije, kao jedanaesta knjiga u Presingovoj ediciji Severno svetlo, koja objavljuje savremenu skandinavsku književnost. Danski izdavač veli da je ovo „roman o odvratnim muškarcima i neuračunljivim ženama, o nasleđu i prošlosti, koja će pre ili kasnije sustići čoveka, jer ’govno ne pada daleko od kučeta!’“

Andri Snajr Magnason – LoveStar

LoveStar je zamišljen kao „poslednji ljubavni roman u islandskoj književnosti“. Indridi i Sigridur, protagonisti čistog srca, veruju u svoje tehnološko društvo dok im ne stigne pismo koje im poremeti živote. Naime, idealizovana zajednica, osim što trguje smrću, programira ljubav i odlučuje da ih treba razdvojiti. Sigridur dobija regrutni poziv da dođe u dolinu Eksnadalur, gde se nalazi tajanstveni kompleks, zabavni park, s logom LoveStar. U najboljem maniru Boba Šoa, autsajder će dokazati da ljubav pobeđuje sve.

Kamila Hjernholm Olsen – Mračna komora

Ovaj roman se odigrava u gradiću na zapadnom Jitlandu 1970-ih i 1980-ih kada pripovedačica i njena sestra odrastaju kao druga generacija Knjižareve dece. Niti ove zapravo ratne priče sežu  sve do vremena okupacije, tokom koje je Knjižar bio u pokretu otpora a njegov se brat, Krojač, „obreo“ među nacistima. Čitalac se u romanu provodi kroz različite mračne sobe i stanja, koja sačinjavaju pripovest o devojčinom odrastanju u porodici obeleženoj prošlošću i prećutkivanjima. Mračna komora je roman o usamljenosti – o tome kako se ona događa usred porodice – kao njenom suštinskom principu.

Dimitris Alevras – Poslednja noć sveta

U prodaji je roman švedskog pisca Dimitrisa Alevrasa. Ovo je osma knjiga u Presingovoj ediciji Severno svetlo, koja objavljuje savremenu skandinavsku književnost. Krajem 1970-ih Simos i njegov drug Aristidis kao slepi putnici beže vozom iz Mađarske. Oni su deca grčkih partizana koji su posle građanskog rata izbegli u okolne balkanske zemlje. Ali život iza Gvozdene zavese u Mađarskoj nije baš dobar. Njihovi roditelji su već i zaboravili predratnu Grčku, ali deca sanjaju o sreći i uspehu u tolerantnoj Skandinaviji.

Sara Omar-Kupačica mrtvih

.Poput velikih majstora stare škole literature, Sara Omar ispisuje storiju jedne porodice, ističući u prvi plan položaj žena u društvu koje tobož živi po islamskim zakonima, i koje su izložene stalnom pritisku i strahu za sopstveni život, seksualnim napadima, fizičkom i psihičkom nasilju. Svi talenti žena i sve njihove različitosti brutalno nestaju pred patrijarhalnom stihijom jednog neobrazovanog i sirovog sveta koji iskorišćava religijske dogme kako bi zadržao žene u podređenom položaju i zadovoljio svoje primarne, animalne nagone, sa samo jednim ciljem: da vlada i gospodari. Pipci ovog sistema su tako jaki da sežu i ka nekoliko hiljada kilometara dalekom severu Evrope i radnja se paralelno odvija u kurdskom delu Iraka i u Danskoj.

Hane Hejgor Viemose – Izjebana do smrti u Amazoniji

Roman o egzistenciji žene na relaciji Danska-Island-Amazonija, čija se radnja odvija u svetu gde je važno donositi odluke pa makar one izazvale najtežu patnju.Kako drugačije objasniti motivaciju glavne junakinje, koju naratorka u prvom licu vodi iz jedne loše odluke u drugu, bilo da iz neobjašnjivih razloga ostaje uz muža koji je očigledno odbacuje, bilo da putuje na Island u lakoj letnjoj odeći. Na momente brutalno crnohumorna, ova velika priča će vas istresti iz cipela. 

Naja Marije Ajd – Karlova knjiga

Neizvesnost subotnjeg telefonskog poziva uvodi čitaoca u potresnu priču o gubitku deteta. Majka, u ulozi pripovedača, otvara dve istrage: jednu u kojoj ispituje niz događaja koji je doveo do tragične smrti njenog sina, i drugu, kojom evocira uspomene na njihovu zajedničku prošlost. Stičemo utisak da se majka-pripovedač sa svakom napisanom stranicom stanjuje i srasta sa listovima knjige, dok zapisuje svoje utiske i balansira između pristajanja i nepristajanja da se pomiri sa svojim gubitkom. Ona nastoji da ispisujući stranice svojevrsnog DNEVNIKA TUGOVANJA istovremeno zadrži sve ono što postoji još samo u pesmama njenog sina, njegovim beleškama i njenom sećanju. 

Kirsten Torup – Prisećanja na ljubav

U prodaji je četvrta knjiga Presingove edicije Severno svetlo, koju uređuje književnik i prevodilac Predrag Crnković. Roman Prisećanja na ljubav je nagrađen prestižnom nagradom Nordijskog saveta.Prisećanja na ljubav dvostruki je portret majke i ćerke – dosledno i radikalno propitivanje odnosa između roditelja i dece, jakih osećanja i konflikata, rođenjem ugrađenih u porodične odnose. Ovo je roman o oslobađanju i gubitku, te na kraju o međusobnom pronalaženju.

Jan Sonergor – Poledica i vlaga na kolovozima

Poledica i vlaga na kolovozima su mračni, bukovskijevski i – kako se na nesreću ispostavilo – testamentarni roman o propalim snovima i izneverenim očekivanja generacije rođene devetsto šezdesetih. Sonergor se tako nemilosrdno obrušio na dansko društvo, koje je već devetsto devedesetih počelo da se lišava empatije, da bi ga stanoviti ovdašnji čitaoci mogli nazvati „danskim ’autošovinistom’“. Direktan i provokativan jezik, koji namerno izaziva odvratnost (naročito u opisu seksa) doneli su Sonergoru reputaciju opasnog momka u danskoj književnosti.

Kristijan Himelstrup – Sitna iskliznuća

Sitna iskliznuća čine trideset moralističkih „šetnji po tankom ledu“ u vidu krokija malih životnih iskliznuća, koja vode do sumnjivih postupaka. To su priče o mentalnim iščašenjima u koja upadamo da bismo te postupke opravdali. Danski hodočasnik na biciklu, kambodžanski mučitelj iz Crvenih Kmera što je našao sklonište u Vijetnamu, dekadentni Englez koji čeka da mu umre otac da bi se vratio na Ostrvo, humanitarni radnik koji je od humanizma napravio biznis i baš ga briga za dobročinstvo – sreću se na stranicama ove knjige noseći breme sopstvenih iluzija, laži i mračne prošlosti. Himelstrup je majstor crnog humora, on ubedljivo raskrinkava „cinizam belog čoveka“ i verno dočarava i laži u kancelariji kopenhagenskog izdavača, i u slamnatoj kući negde u afričkoj pustinji, kao i na deregliji što prevozi turiste u Kambodži.

Hele Hele – Ovo treba da se napiše u prezentu

O knjizi su pisali mnogi ugledni evropski listovi:

Ovo je čista radost čitanja /…/ Mnoge rečenice ovog romana su tako bremenite značenjima, da redovi samo što se ne poviju pod njihovom težinom.” ***** – Lolland-Falster Folketidende

“Ovo treba da sa napiše u prezentu je predivno čitalačko iskustvo… Od nekih pasaža može srce da vas zaboli, ali to sve zaleči obilje uzdržanog humora, kako to već Hele Hele ume.” ***** – Berlingske Tidende

“Čovek se zapita kako je moguće čitati knjige Hele Hele o usamljenim, besanim i prividno dosadnim životima ženâ /…/ kao da je reč o napetim trilerima? Jer, upravo je to slučaj i ovaj roman će omađijati čitaoca tako da jedva čeka da okrene sledeću stranicu uprkos tome što kao da nema zapleta. Ali, kada počnete da čitate – nema vam nazad. Tako je bilo s prošlim romanima Hele Hele, a tako je i s ovim.” ♥♥♥♥♥♥ – Politiken

You must be logged in to post a comment Login