EDICIJA VRTLOG

Edicija Vrtlog se bavi svim onm graničnim situacijama u kojima se nalazi. Naime, pesnici zastupljeni u ovoj ediciji, svako u svom osobitom maniru, prikazuju trenutke u kojima se bira između dve zaraćene strane, između transformacije i autodestrukcije, između svetla i mraka. Pesničke zbirke zastupljene u ovoj ediciji su one koje, na filozofski, egzistencijalistički ili, u nekim slučajevima, pankerski način otkrivaju suštinu života služeći se jakim umetnički sredstvima, bez obzira da li je reč o urbanoj sredini ili idiličnim predelima.

Dejan Bogojević – Granični prevoji pesme

Najnovija knjiga pesama Dejana Bogojevića peva o dva, uzajamno suprotna principa: razdvajanja, markiranog granicom i spajanja, obeleženog prevojem. Tematski rubovi, margine, pukotine, ivice, šavovi u telu knjige odgovaraju emotivnim rasecanjima, rascepljenostima, ožiljcima psihe lirskog subjekta, ponetih iz života.

Vlasta Mladenović – Pravac

Poznati srpski pesnik Vlasta Mladenović ima specifičan izraz: njegova poezija je jezgrovita i ne rasipa pažnju na manje bitne sitnice, već se fokusira na razmatranje ključnih antropoloških i teoloških tema. U toj borbi on se ne ustručava da “potkači” i licemerne političke vlastodršce, što poeziju čini istovremeno i misaonom – duhovnom, i socijalno angažovanom.

Зоран Антонијевић – Сва та раскршћа

Антонијевићеве песме су сеновите и језом наткривене, тајанствене и тек месечином донекле провиделе. И песник је само један замаштани бунтовник, који и у тамним тоновима местимице песимистичне атмосфере ипак изналази повода за игру кроз језик, у његове звучне водопаде уроњен… Самосвојан, стамен и сигурног гласа.

Dragan Marković – Pesme na komad i na kilo

Osnovna tema zbirke su pjesma i pjesnik u vremenu sadašnjem, njihovo mjesto u univerzumu u kojem su se, nekim čudom, zatekli, u svijetu koji im nije naklonjen, jer čovjeku nije naklonjen, pa kao takav boli. Sebe i svoje pjesme pjesnički subjekt onda prodaje „na komad i na kilo“, kune, psuje i svađa se, kako sa svojim alter egom, tako i sa svjetinom koja ga okružuje, u traženju svog mjesta pod suncem ili među zvijezdama.

Svetislav Travica – Pretpostavljeni kraj sveta

Naslov pete zbirke pesama Svetislava Travice, ovaj u kome se pretpostavlja kraj sveta, može čitaoca odvesti na pogrešan trag – da je verovatno reč o lirici poznog sumiranja, ili o zapisima starog čoveka koji naslućuje kraj. Zato naročitu pažnju treba obratiti na atribut „pretpostavljeni“ i na značenja koja on povlači za sobom, a koja će biti jasnija nakon čitanja cele knjige.

Saša Skalušević Skala – Rekreacija pre pakla

Civilizacijsko unazađivanje ili pad u ovoj zbirci određen je i socijalnim, društvenim i političkim naznakama, koje nisu banalno eksplicirane, već vrlo suptilno posredovane. (…) Poput slika u biljurnim (Mojsijevim) ogledalima i stvarnost koja se ogleda u pesničkim slikama jeste iskrivljena i u negativu, nalik na prizore iz popularnih starih gravura iz 18. veka.

Radojka Plavšić – Sečivo u izlogu

Sečiva iz izloga i sa korica zbirke Doke Plavšić su dvojaka: najpre, ona su sami stihovi kojima se sumorna svakodnevica reže u šnite koje treba zaviti u oblande stvarnosti kako bi se ova uopšte i mogla konzumirati; drugo, sečiva su i zaista u izlogu – ona nas čekaju, uvek nespremne. Ko bi, uostalom, 24 sata dnevno mislio na zamke savremenog života i egzistencije?

Bojana Bumbić – Cruor

Bojana Bumbić je pesnikinja čija poezija doslovno može da izazove bol a snažne infernalne pesničke slike su samo predvorje tmine koja će vas prekrivati sve više kako budete čitali ovu knjigu gde pesme blicaju neobičnim svetlom nalik odsjaju oštrice noža.

Vladimir Rajković – Muška poezija za žene

Prolaznost, nepostojanost, neprekidna preobraženja uslovljavaju da se i pogled na stvari menja pa tako i lirske meditacije ponekad odišu setom, a katkad su prkosne psovke. Odnos dvoje ljudi čine kako i infrastrukturne, dnevne pojave, tako i one životno važne i prelomne, a sve se one dešavaju u trenucima vremena koje neumitno teče.

Roberto Vodanović Čopor – Otići vodom

Svojom poetikom Vodanović budi čitalačka čula sjedinjavajući zvuke morskih talasa, otkucaje zidnog sata, ali i ulice i okruženja kao otisaka samog vremena, prošlosti i sadašnjosti u kojoj i o kojoj pesnik promišlja i svoje osećaje kroz pesmu verno prenosi na čitaoca.

Власта Младеновић – Повратак у осамдесете, реновирање

Bласта Младеновић је отпочео, као врло млад песник, са песмама повишене реторике, згуснутих метафора, јаког набоја и реског римовања, да би убрзо прешао на кратке поетске форме, на минијатуре кратког, лепршавог стиха, са повременом, успутном римом и са скоро обавезним неуобичајеним, неочекиваним поентама

Saša Skalušević Skala – Svakodnevni pokušaji apokalipse

Pesnik Skalušević, sudeći po njegovim dosadašnjim pesničkim knjigama, odavno je već odustao od ničeovskog impulsivnog zagovaranja da se otuđenom i nesnađenom pojedincu, makar kao delić, treba i mora vratiti njegova uzvišenost i duhovnost, volja i misaonost, koje su, štaviše, zamišljene kao samo neke od očekivanih apologija čoveku.

Osip Mandeljštam – Voronjež, vrana, nož

Čudesan je pesnik Osip Mandeljštam. Ko je makar jedanput pokušao da čita njegove stihove, počinjao bi, gotovo odmah, da se utapa u stihiju muzike. Ona očarava, vodi.

Dragoslav Hadži Tančić – Za spas plagijata

Kada se prozni (obično humoristički i satirični) izraz na koji smo navikli kada je u pitanju Hadži Tančić prenese u stihove, sagledavamo sasvim drugačiju dimenziju napisanog. Tada prizori iz svakodnevnog života i lični ‘udes’, izoštreni pod pesničkom lupom, sinkopirani i podvrgnuti kadenci ‘forme’ stiha, ma i slobodnog, dobijaju univerzalna i svečano-retorička značenja.

Zoran Antonijević – Živeti se može samo bez ljudi

Njegova uznemirujuća poezija, sa pojedinim pesmama koje kao da su čitane i prepisane sa oljuspanih pergamenata ili vlažnih zidova drevnih pećina – od trošnosti i propadljivosti svega što čoveka okružuje (a ponajviše čoveka samog) – izgradio je čvrstu strukturu, građevinu sa zidovima premreženim znakovima koji nas podsećaju kako nestalan je i kratak ovaj interval vremena u kom smo se obreli –  kuću čija nam je vrata odškrinuo, u koju ćemo se vraćati iznova i iznova, mirni i spokojni pred onim što nas u njoj, u čuđenju i sumnji može zateći, iz koje ćemo, na koncu,  tiho otići, naravno,  svako na svojoj zveri.  

Aleksandar Mihailović – Ono što je ostalo od mene

Pesnik insistira na postojanju teško dostižnog i boljeg sveta iz koga se u našu izopačenu stvarnost povremeno probiju jedino odsjaji svetla, kako bi nas upozorili na vrednosti koje smo olako odbacili. Taj nedostižni svet je naravno u nama samima, ali duboko zakopan u šančevima konformizma, pohlepe i sujete. Ne možemo da se ne upitamo da li ono najbolje u nama mora da ostane tek vrednost nadohvat ruke i zašto često odaberemo ono lošije rešenje.

Saša Skalušević Skala – Pitanje oblika

Sve je nastanjeno u Skaluševićevim stihovima – mit, istorija, politika, ekologija, estetika prezrenog, gradski pejzaž, odbačeni i skrajnuti čovek, tradicija, modernizam, primarna psihologija, nemir i ravnodušnost, pobuna i poslušnost – zapravo sav panoptikon sveta.

Zorica Bajin Đukanović – Planetarijum

 Pesnikova reč je materijalizovana i nalazi se u istoj dimenziji kao sećanja na događaje iz privatne istorije. Refleksivna nit osenčena blagom ironijom povezuje autore različitih epoha – od Emili Bronte (na „vresištu“), preko Virdžinijinog svetionika, do rado prosleđivanih fejsbuk pesama Džejn Džozef i Suzan Sontag.

Vlasta Mladenović – Renoviranje

 Eruditno, sa dosta smisla za humor, Mladenović skenira bolesti ovog veka. Pesnik to čini na ruševinama prošlog sveta, renovirajući našu svest i ljudskost. U njegovim opservacijama se pojavljuju Mišel Uelbek, Izet Sarajlić i brojni drugi pisci a Siroanu i Juvenalu posvećuju pesme.

Milan Lukić – Sa Poligrafa

„Sa Poligrafa“ je konceptualna zbirka, omaž poetici T. S. Eliota u sinkopiranom ritmu M. Davisa, koja govori o saglasju tradicije i pesnika, neobičnoj mešavini koloritnog slovenskog folklora i savremenog urbanog doživljaja sveta.

Zoran Antonijević – Tmina, zver i pesnik

Ako je Vasko Popa pevao o lepom anđelu (bratu), Antonijevićev anđeo je slep. On ne razgoni tminu, već oslepljuje vidike, čineći ih tako bliskim vlastitom slepilu. Nije pomoćnik. Samo je ogledalo u kojem se (ne) vidimo.

Vlasta Mladenović – Balkanski splet, prozaide

Potvrđujući svoje osobeno mesto na našoj književnoj sceni, autor nam približava i prepevava slavne istorijske događaje sagledavajući njihovo naličje. Tako se Trojanski rat opisuje kao ono što je i bio – nimalo romantičan i bez ljubavi Lepe Jelene i Parisa a ono što čini temelje svake civilizacije su ruševine prethodne.

Ljiljana Đurđević Stojković – Montaža anonimnih dojava

Montaža anonimnih dojava“ nudi sasvim originalnu vezu između pesama, ali i između celina. (…) Kompozicija ove zbirke može da nas asocira na prirodne cikluse, na talase u harmoničnim periodama, obuzete plimom i osekom, na vetrove sa simultanim, gradacijski ozvučenim biografijama, na skladnu disocijaciju vazdušnih struja, na skrivene emotivne frekvencije, što nas uvlače u vrtloge i lirskih samerljivosti i anarhija. (…)

Petros Golicis – Nagrizanje

Za Petrosa Golicisa, grčkog pesnika srednje generacije (1978, Solun) se, nakon pet zbirki poezije, mora reći da ima snagu izraza koji kontinuirano prenosi iz jednog dela u drugo, kao što je Prometej nosio svoju baklju. U Golicisovom pesničkom jeziku ima onog snažnog, mermernog tona koji vezujemo za helensku tragediju ali i modernog izraza i pojmova koji čine našu svakodnevicu

Neko drugi – Nebojša Vasović

Celine sa različitim književnim formama su u ovom delu tako raspoređene da se smisaono nadovezuju, pripovedajući o autorovim pogledima na umetnost i na borbu za njenu suštinu. U Vasovićevoj viziji, umetnost je presek celokupnog života, ona bljesne koliko u najprofanijim situacijama toliko i u filosofskim raspravama.

Aleksandar Mihailović – Nekoj sreći

Autor nas vodi u šetnju Čačkom, pored Morave, kroz parkove, kafee, zasenčena mesta koja imaju diskretnu lepotu i nešto melanholije.

Sekule Šarić – Pas, kurva, mrak, zima

Pesnik vrlo blago, neusiljeno ponavlja nekoliko puta čarobnu reč „zajedno“. Zajedništvo je fundament na kom se svet zasniva. Kada postoji povezanost, tada se učvršćuje ljubav, neguje ponos i, zahvaljujući tome, stiče se zdravo i dugovečno potomstvo, stoga je neophodno čitati ovu pesničku zbirku Sekule Šarića i o njoj vrlo studiozno promišljati.

Radojka Plavšić – Potomkinje

Pesme Radojke Plavšić će sigurno podstaknuti onu uspavanu kreativnu i buntovnu crtu u vama i tako vas, sigurno, barem delom, promeniti. Poezije bez istine i lepote ne biva a Potomkinje nude oboje.

Vesna Raos – Veliko čuđenje

Ma kako to neobično izgledalo, poezija je i dalje neprevaziđena. Ima se uvek otkriti specifičan način gledanja na svet oko nas. Pesme Vesne Raos nam govore o tome, razigrane, razgranate. One su svedočanstvo o intenzivnom unutrašnjem svetu koji eruptira pred čitaocima, Skriven, duboko duhovan, povezan sa našim osnovnim impulsima i nagonima, on nam se otkriva pod novim uglom, drugačijim svetlima, drugačijim štimungom.

Nikola Stefanović – Začuđene male pesme

U pozadini svega, nenametljivo, se provlače životne filozofije spakovane u našu svakodnevicu. O ovom autoru, da ne ponavljamo onu frazu “će se čuti” , treba reći sledeće: o njemu je već trebalo da se čuje.

You must be logged in to post a comment Login