Vladimir Rajković – Muška poezija za žene

Sedma knjiga edicije Vrtlog donosi pesme Vladimira Rajkovića Muška poezija za žene.

Zbirka se većim delom sastoji od poetskih minijatura – refleksija iz svakodnevnog života, a koje za glavnu okosnicu uzimaju ljubav, u najrazličitijim vidovima. Katkad je ona odraz okolnosti, katkad duboko sakriveni biser bola u ranjenoj individui. Kroz nju pesnik sagledava i sebe, i drugoga, i svet/život koji se igra sa ljudima „kao da se šali“. Prolaznost, nepostojanost, neprekidna preobraženja uslovljavaju da se i pogled na stvari menja pa tako i lirske meditacije ponekad odišu setom, a katkad su prkosne psovke. Odnos dvoje ljudi čine kako i infrastrukturne, dnevne pojave, tako i one životno važne i prelomne, a sve se one dešavaju u trenucima vremena koje neumitno teče. I kada je izmešten na drugi kontinent, o čemu svedoče putopisni lirski zapisi, i kada se suoči sa drugim navikama i običajima, subjekt zadržava svoje suštinsko ja koje ostaje nepromenjeno. Relacije se neprekidno uspostavljaju i ruše, moje ja neprekidno utiče na ja drugog, ono se raduje i ushićuje, pati i strada; menja se od najdubljeg i najintimnijeg unutrašnjeg sedefa pa sve do ogromnih daljina koje je teško prevaliti i stupiti u ponovnu bliskost. Pesnik je začuđeni posmatrač metamorfoza, od svega ostaju reči koje jedine mogu sačuvati za večnost svaku od jedva uhvatljivih promena.

NE ZNAM NIŠTA O UMETNOSTI
Ništa
o slikarstvu, vajarstvu, poeziji. Neću da znam.
Ja sam sloboda. Ja sam nesvesno
pisaljka, četkica, dleto. Slučaj.
Ja sam nesavršeno prepoznavanje. Nagoveštaj.
Trun u oku. Kamen pravljen milion godina.
Olakšanje.

TAMO
gde se
sve
matematičkom preciznošću
sudara
sa neznanjem
i
zabludama
tamo počinje
traje
i
završava se
život.

ZABRANJENI
Ćuti.
Ćutim.
Oko nas tehno-život
raznosi naše ostatke.

Sa rukama na ušima
raširenih zenica
otvorenih usta
nemi.

Kese smo rasute po granama
što naružuju
tuđi
grad.

OSTRVO CAMIGUIN – FILIPINI
Pamtim ga po kiši. Po oblaku u koji se ušuškao. Po tome što ga nisam video, iako sam ga danima obilazio. Po mokrim kupaćim gaćama u kojima sam se sve vreme kretao a da u more nisam kročio. Našetao sam se obodima njegovih vulkana, a kao da nisam. Ne mogu čak ni da zamislim to ostrvo. Za mene je ono zamagljena šoferšajbna. Neprozirne naočari. Lepota slepila. Ništa suvo u džepovima. Ništa suvo na sebi. Magnet za oblake. U stvari sam oblak. Brojni vodopadi, grozdovi vodenih kapi, zbunjena reka koja teče sa neba, konfuzija, ozbiljan problem koji je još jednom proizveo nešto lepo. Nezaborav. Da li bih tamo otišao ponovo? Da, jer tamo nisam bio. Susreli bismo se tada, nadam se, neko drugo ostrvo i neki drugi ja. Oboje, ni bolji ni gori, samo drugačije raspoloženi.


JAVNI PREVOZ ČAMCEM PREKO REKE GAMBIJE. BANDŽUL. GAMBIJA
Nepoznati muškarac mi je zavukao glavu između nogu i podigao me na svoja ramena. Dogodilo se to odmah pošto sam izašao iz kola. Učinio je to sa leđa, bez pitanja, na prepad, očigledno ne želeći da prepusti napojnicu nekom drugom. Trenutak kasnije zagazili smo u reku i uputili se ka čamcu udaljenom petnaestak metara. Ljuljao sam se na njegovim ramenima sa stopalima već u vodi, uplašen za novac, fotoaparat, pasoš. Bio je dva puta sitniji od mene i jedva me nosio.

Knjiga se može naručiti po ceni od 600 dinara.
NARUDŽBENICA:

    Докажи да ниси машина * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

    You must be logged in to post a comment Login