Iz štampe je izašla knjiga pesama Todosija Tanasijevića Zvezde u praznom džepu.

Todosije Tanasijević rođen je 12. marta 1972. u Hamburgu od oca Ilije i majke Vukosave. Bio je tek tromesečna beba kada su ga roditelji doneli u porodičnu kuću dede Kostadina i babe Dobrinke u Vranić, u kome je proveo najlepše dane detinjstva i mladosti. Završio je srednju mašinsku školu, ali samo iz praktičnih razloga. Njegova ljubav prema književnosti, posebno prema poeziji učinila je da se i sam lati pera i počne da stihuje. Voleo je posebno Dostojevskog, Ljermontova i Jesenjina. Smutnoje vremja devedesetih Todosija tera na sever, ponovo put Hamburga. Taj rastanak sa Vranićem, značio je za Todosija početnu stranicu pesama koje nastaju odjednom, i stihijski… jer emotivne amplitude su vrlo jake, pomalo sastavnorastavnog impulsa Duše mlađanog Todosija. Otišao, skoro nikad, vraća se namerno u svoju Šumadiju, u svoj Vranić. Pesme nastaju, a susret sa zemljakinjom Milenom Mićić Glavonjić, rođenom Stepojevčankom bio je presudan da napisani stihovi budu i objavljeni. I zaista, „Zvezde u džepu“ je prva zbirka pesama koju je Todosije Tanasijević objavio. Biće ih još.

Todosije je oženjen, otac troje dece koja imaju svoje porodice ili se tek spremaju za svoj porodični život. Živi i radi u Hamburgu kao preduzetnik već punih trideset godina. 

POSVETA NEPOZNATOM
(LISBOA I)

Hamburg, 4. 1. 1992.

Lisboa
mali portugalski restoran
u koji često svratim,
obično kasno u noć
da pišem i da patim.

Lučki je ovo grad
umorna gomila ljudi,
a ja još uvek mlad
nezreo, u zabludi.

Za susednim stolom devojka
ne štedeći troši mladost
u društvu prodavaca droge
ostaje poslednji gost.

Sreća je negde daleko
pogodi me svačija tuga,
ravno u srce meko
jer ja sam poeta sa juga.

Pustolov crnih očiju
s ponekom borom na čelu,
sledbenik urnebesnih snova
graditelj na pepelu.

,,Još jednu“, rekoh kelneru
sav u zanosu stiha,
dok poput nekog opela
muzika lebdi tiha!

ODLAZAK (LISBOA II)

Na izmaku još jedne noći
prepun tuge i nespokoja,
tražim je u čašama vina
u praznim čašama bez broja.

Misli mi nekud idu
a ne bih tuda hteo,
tu odmah iza ugla
ostaviću prošlosti deo.

Na pustoj Karolinen Straße
neka vetar sve raznese,
ne zovite me više
ja živim bez adrese.

S osmehom kažem adio,
Lisboa ostade tužan,
pitam se da li sam bio
kelneru nešto dužan.

Kada sam zalupio vrata
ostavivši čaša red,
krenuvši iz inata
da sledim mesec bled!

Cena: 720 din.