ZELENI (str. 31)

Par nedelja po povratku u Beograd Crna Gora mi je izgledala kao davna prošlost a mučne uspomene u vezi sa moja dva prva momka zakopala sam duboko u tamnice svesti nadajući se da će tamo skapati. Nekako sam shvatila da muškarci istovremeno postoje i kao ljudi i kao odvratna pseta. Uglavnom su se ponašali kao seksualni predatori a one pripadnike muškog dela sveta koji to nisu bili držali su za nižu rasu i bića koja po zakonima prirodne selekcije treba da propadnu i čiji genetski materijal treba da se ugasi. Retko sam sretala muškarce koji su, barem kada sam ja u pitanju, bili zainteresovani za bilo šta osim da mi se zavuku pod suknju. Ima nečega edipovskog u toj stalnoj obuzetosti seksom, zaključivala sam i rešila da, ukoliko od muškog roda ne dobijem šta mi treba, uzmem ono što mogu i što moraju da mi daju. Ako ne mogu da dobijem ljubav, razumevanje i sreću, držaću ih na lancu seksualnog ropstva, pobeđujući ih njihovim oružjem.

 Zato sam pozvala Sonju.

– Gde si, mačko? – bila je vesela.

– Shvatila sam da smo hendikepirane što nemamo istovremeno i kurčeve pa da tucamo same sebe – rekla sam umesto pozdrava.

Zasmejala se.

– Hoćeš da mi nabaciš onog tvog druga Mičija? – pitala sam direktno.

– Miča Bjukenena? Znaš da mu se sviđaš, rekla sam ti već. Pokušaću, srce.

Posle sat vremena Miči, skraćeno od Mičigen, koga su tako zvali jer su mu roditelji živeli u Americi, pozvao me je na kafu. To je moja Sonja, nema zezanja s njom. Imao je stan na Banjici i ja sam sutradan uhvatila trolu do njegovog naselja. Obukla sam farmerke i široku košulju, ispod nje brus i seksi gaćice.

Miči je bio naočit momak, negovane talasaste kose. Visok, lepo građen, pravilnih crta lica. Otvorio mi je smeškajući se.

– Odavno mi se dopadaš – rekao je sa dosta šarma dok je donosio kafu koja se dimila. Trudio se da izgleda opušteno i da ćaska o običnim stvarima.

– I ti meni – slagala sam. Istina je da sam želela samo da se krešem, da steknem još iskustva.

Tih desetak uvodnih minuta nekako je prošlo. Nije imalo potrebe da mnogo o koječemu razgovaramo. Sonja mi je ugovorila kres-varijantu i došla sam po nju.

– Hoćemo li? – pokazao je glavom ka spavaćoj sobi pošto smo popili kafu, i krenula sam tamo bez ustezanja.

Kraj kreveta su se nalazili spremljeni peškiri i kutija sa kondomima. Mičigen je važio za zavodnika, a ja sam bila sam malo nervozna. Istuširala sam se pre dolaska ovamo a pitala sam se da li bi opet trebalo da se istuširam ovde? Hoćemo li se dogovarati o takvim stvarima, ili…? Ipak, spavao je sa tolikim ženama, barem tako se pričalo, a ja nisam htela da se blamiram, jer nisam bila ni sa kim ko ima veliko ljubavničko iskustvo. Svi moji partneri bili su ljubavnici iz hobija, i nijedan se, koliko sam razumela, nije upuštao u veze iz strasti prema ženama ili erotomanije.

Provukao mi je ruku kroz kosu sagnuvši se da me poljubi i njegova jezičina mi je zaparala po zubima. Otkopčao mi je košulju bez okolišanja vešto mi skinuvši brus, i uzbudivši se kada su mu pred nosom sevnule moje gole grudi. Prešao je rukom po mojim bradavicama a ja sam se stresla. Znao je šta radi i uskoro su mi i farmerke lagano spale na pod. Spustila sam se na krevet pa se i on brzo skinuo, ostavši samo u boksericama. Prepustila sam mu inicijativu i on je uskoro došao do mojih gaćica.

Nekako se nisam usuđivala da i ja pružim ruku ka sadržaju njegovih bokserica. Zatvorila sam oči i legla nasred kreveta pozivajući ga trljanjem jedne nogu o drugu, a on je dohvatio ivice gaćica i svukao ih sa mene. Par sekundi kasnije osetila sam kako me prekriva muško telo i kako njegova ukrućena kita na koju je navukao kondom polako prodire u mene. Zagrlila sam ga dok me je punio ravnomerno i uvežbanim pokretima, istovremeno me ljubeći po vratu. Bilo mi je lepo ali za moj ukus tu nije bilo dovoljno uzbuđenja. Mičigenov ponos, na primer, nije bio dovoljno veliki. Bio je tvrd, ali ne i dovoljno debeo. Imao je ono što muškarci zovu tehnika, ali ništa više od toga. Svršili smo istovremeno, ne menjajući položaj. To je bila jedina kita koju sam dobila a da je nisam takoreći ni videla.

***

I Miči i ja upisali smo po recku i to je bilo sve. Ispratio me je poput nekog druga s kojim je popio kafu, i nikada više ovo nismo ponovili. Bez obzira na zadovoljstvo koje sam osetila, ovakvi susreti nisu mi bili omiljeni. Čeznula sam za ludovanjem i avanturama.

U takvim mislima me je prekinulo zvono telefona.

– Dunja? – rekao je glas iz slušalice.

– Da, ja sam.

– Ovaj… ovde je Zeleni. Znaš, to mi je nadimak – našalio se. – Ne poznajemo se.

– Zeleni… – promrmljala sam. U sećanje mi se kao kroz maglu vratila scena sa koncerta. – Viđala sam te u Bigzu. Otkud ti?

– Sonja mi je dala tvoj broj telefona. Studiram književnost od ove godine, brucoš sam. Moram da predam na fakultetu seminarski rad o umetničkom doživljaju romana i treba mi literatura sa Akademije, a Sonja mi je rekla da možda možeš da mi pomogneš.

Zeleni, pomislila sam i nešto me je pecnulo u mozgu, stomaku, rukama. Zvučao je pristojno a tako je i izgledao. Kada smo se našli u kafeu na Trgu Republike uljudno je saslušao moje odbijanje bilo kakve naplate u vezi sa ovim malim časom koji sam planirala da mu održim. Posmatrao me je svojim vodnjikavim očima. Bilo je nečeg harizmatičnog u njemu. Bio je poput revolucionara idealiste. Delovalo je da je odsutan dok smo razgovarali i kao da stalno ima na umu neku misiju o kojoj će upravo progovoriti.

– Zašto se ne bismo našli kod mene? Imam nameru da spremim sjajnu večeru i da barem tako pokušam da ti se odužim. A imam i odličnog vranca iz Crne Gore.

Ah, ta Sonja. Da li mu je ispričala i o našoj avanturi u Đenovićima? Valjda mu nije baš sve rekla? No, to je značilo i da sam bez razloga vukla Jansenovu Istoriju umetnosti, knjigu od deset kilograma, preko pola grada.

– A zašto me nisi odmah pozvao kod sebe ako si hteo da me potucaš? – pitala sam, pomalo iznenadivši i sama sebe.

Nije bio zbunjen, samo se nasmejao, što mi je potvrdilo da sam bila u pravu. Izgleda da je smislio da uz teoriju književnosti dobije i praktičnu nastavu.

Nisam mogla da mu zamerim, dopao mi se na prvi pogled, bio je prilično zgodan i nekonvencionalan. Odavao je utisak inteligentne osobe liberalnih i tolerantnih stavova. U razgovoru je bio vrlo ubedljiv, odlučan a odmeren i pristojan. Svidelo mi se što je iskren a delovalo mi je i da je lakoveran i jednostavne ličnosti. Imala sam utisak da bi lepo bilo biti s njim i da nije neko ko manipuliše ljudima.

Međutim, pokazaće se da nisam znala kako da ga sačuvam od sebe i za sebe.

– Je l’ to znači da dolaziš?

Imao je stan blizu Dunava, u naselju 25. maj. Bila sam u pravu: na zidovima su, uz slike pank bendova, stajale i slike Če Gevare, Lenjina, Robespjera. Kada sam ušla, atmosfera je već mirisala na seks – zatamnjena svetla, spuštene roletne, tiha muzika. Nisam baš imala nameru da se skinem odmah na vratima, iako sam u to vreme maštala kako ću da iznenadim nekog momka tako što ću doći pešaka preko pola grada kod njega u letnjem mantilu ispod koga nema ničega, odmah sa vrata zbaciti sve sa sebe i zajahati ga.

– Odakle se poznajete ti i Sonja? – pitala sam.

– Odrasli smo zajedno u Jerkoviću. Zvali smo je Crvena Sonja, verovatno znaš i zašto.

Da, znala sam, Sonja je crvena dole. Posmatrala sam ga dok nam je sipao vino u čaše. Onda sam shvatila zbog čega mi se učinio poznatim onda u Bigzu: on je bio jedan od onih momaka s kojima smo Sonja i ja gledale porniće.

Ta spoznaja me je pogurala napred.

– Ma pusti vino – rekla sam prilazeći mu i bez najave zavukla ruku u njegove pantalone, stežući mu kurac preko bokserica. Odmah mu se digao. Zato sam ga oslobodila i on je izleteo napolje. Krenula sam da mu drkam ali me je zaustavio.

– Stani, odmah se vraćam.

Mislila sam da je krenuo po prezervativ, međutim on se zaustavio pred vratima. Kada se okrenuo kita mu je već visila ka podu: svršio je na tepih.

– Izvini, izgleda da danas nema ništa od seksa.

– Mogu da ti ga podignem, veruj mi – rekla sam ne gubeći nadu.

– Neću – rekao je deprimirano.

Tako se završilo naše prvo ljubavničko veče. Nisam ga smatrala manje muškarcem zbog toga što se desilo, čak nisam želela ni da odem ali se unervozio pa sam ga ostavila na miru.

– Jaka stvar – rekla sam mu na rastanku. – Ne treba da brineš. – Poljubila sam ga nežno u obraz i zagrlila. Mnogo mi se dopao.

***

U međuvremenu su počela predavanja na četvrtoj godini mojih studija. Dobila sam obavezni izborni predmet i odabrala sam dvosemestralno slušanje Sociokulturne antropologije na Filozofskom fakultetu.

Za prvo predavanje ušla sam u bus broj 31 na Slaviji. Odmah sam primetila momka nešto starijeg od mene, tipičnog slovenskog lica, visokog, smeđe kose. Lep ko slika, što bi rekla moja baba Mara sa Rudnika. Ustao je kad i ja, spremivši se da izađe na stanici kod Studentskog parka. Bio je opako zgodan i elegantno obučen. Nešto, što nije uzbuđenje među mojim butinama već među moždanim vijugama, nateralo me je da se očešem o njega. Klimnuo mi je glavom i prešavši pešački prelaz ušao u zgradu Filozofskog fakulteta, prethodno mi pridržavši vrata i propuštajući me da uđem. Pošla sam stepenicama do trećeg sprata i ušla za njim u sobu na predavanje iz Sociokulturne antropologije.

– Zovem se Fedor Janković, možete me zvati Feđa – saznala sam pošto je stao za katedru – doktorand sam filozofije i biću vaš asistent na ovom predmetu.

***

Zelenog nije bilo par nedelja. Htela sam da ga pozovem ali plašila sam se posledica zbog našeg prethodnog susreta. Muškarci su osetljivi – samo mi je falilo da ga istraumiram i nosim na savesti za ceo život zbog tog njegovog svršavanja po podu.

Ipak, javio se.

– Dunja? Nisi ljuta na mene?

– Naravno da nisam. Zovi me da se vidimo.

Nasmejao se, čini se da mu je prijao odgovor.

– Hoćeš u šetnju večeras?

– Ne, hajdemo kod tebe. Hoću da izgladimo stvari – rekla sam otvoreno.

– Bolje u šetnju najpre.

– Ok.

Pitala sam se da li me odbija i šta tome može biti razlog. Možda mu se ne sviđam? Možda sam previše slobodna i previše navaljujem na njega? Valjda nije nevin, u tim godinama? Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Pametan je momak, veoma zgodan, bilo bi čudno da nije imao devojke sa 23-24 godine. Mada, ko će ga znati. Meni stvarno sve to nije bilo bitno ali nisam znala da li je Zeleni taj koji bi imao neku potrebu da dalje dokazuje svoju muškost. Imala sam prijatelje koji su bili u vezi dve godine, a nisu spavali, i to mi je bilo ok, imali su svoju priču. Nikada nisam gledala ljudima u novčanike niti u gaće.

Veče je bilo toplo i ljudi su promicali Kalemegdanom. Zeleni nije mnogo govorio već me je, odmah pošto smo se sreli, uhvatio za guzu prislonivši me u mraku na neki zid. Nešto u njemu je činilo da se uspalim čim me dodirne. Prepustila sam mu se, pokazujući uzdahom da mi to prija. Mogla sam da ga slušam satima kako priča ali samo sam u stvari čekala da nešto preduzme. Nagnula sam se i guzom uspuzala preko njegove kite.

– Nemoj da me pališ ako nećeš… – rekla sam. – Ali se nadam da hoćeš. Bio je najmedeniji frajer kog sam upoznala.

Zavukao mi je ruku ispod majice uhvativši me za bradavice. Nagnječio ih je polako, a zatim vrhovima prstiju počeo da ih lagano uvrće.

– Možeš da ih sisaš, grickaš, šta god želiš…

Obesila sam mu se oko vrata, izvlačeći mu već stvrdnutu kitu iz gaća. Počela sam da mu povlačim kožicu gore-dole. Uzdahnuo je.

– Nemoj, svršiću.

– Svrši, svrši – rekla sam i izdrkala mu.

Bila je to sasvim dobra kita, samo joj je očigledno trebalo malo treninga.

***

Videli smo se još par puta, takođe je sve prošlo bez seksa, a onda su moji rekli da ove godine zbog obaveza neće ići na Rudnik, gde je živela moja baka. Pozvala sam Zelenog i pitala ga da li želi da sa mnom i sa Sonjom provede nekoliko dana u selu. Baka je živela u staroj kući a mi bismo bili u novijoj, rekla sam, i pristao je.

– Je l’ treba da vam držim sveću? – pitala je Sonja kada je čula da ide i Zeleni sa nama.

– Ma ne, nismo u vezi – slagala sam, ali istovremeno i nisam, jer bez obzira na par petinga, nismo imali seks. – Ali mi se sviđa do koske – dodala sam.

Par dana smo uglavnom odmarali, pili pivo, spremali klopu. Spavali smo u odvojenim krevetima, ali u istoj velikoj prostoriji, dok je Sonjin krevet dodatno mogao da se odvoji i harmonika-vratima.

Sonja je, međutim, bila napaljena i luda. S obzirom da sam joj rekla da Zeleni i ja nismo u vezi, smatrala je da treba da ga provocira. Pipkala bi ga kao slučajno kada bi prolazila pored njega, davala mu razne signale. Namerno bi se smeštala u sofu i kao slučajno se naginjala tako da joj se ispod majice na bretele vide bradavice. Pritom bi okrenula glavu tobož posmatrajući nešto kroz prozor. Zeleni bi se uvaljivao u fotelju i gledao u njenom pravcu dok su mu se farmerke očigledno naduvavale. Zatim bi se i Sonja zavalila u sofu podižući noge na stočić i tangama nišanila Zelenog pravo u facu. Moje prisustvo joj nimalo nije smetalo, čak mislim da ju je to dodatno navodilo na akciju.

Jedne večeri zaspala sam ranije, valjda opijena pivom ili svežim vazduhom koji je dolazio sa vrhova Rudnika. Promeškoljila sam se i videla da Zelenog nema u krevetu i da su pritvorena harmonika-vrata. Tiho sam prišla i progvirila. Sedeo je u fotelji a Sonja je ležala na sofi i trljala se po međunožju. Imala je na sebi samo tange u koje je gurnula ruku i brzim i snažnim pokretima stimulisala klitoris. Zeleni je ispružio ruku i štipkao joj bradavicu. Onda je Sonja ispružila ruku i uzela da drka i sebi i njemu. Kada je svršio sebi po stomaku tiho sam se vratila u krevet da me ne primete.

Rano sledećeg jutra Sonju su pozvali roditelji telefonom i ona je zbog nekog problema morala da se vrati u Beograd.

Čim smo je ispratili, Zeleni je živnuo.

– Idemo na Rudnik, na bazen – rekao je poletno.

Ostatak dana proveli smo u šetnjama i kupanju. Planinska voda u bazenu bila je hladna i Zeleni se stalno pritiskao uz mene, uz izgovor da hoće da me ugreje, pritom me mazeći i hvatajući pod vodom. Izgleda da ga je sinoćna mala igranka sa Sonjom ubacila u formu.

Vratili smo se i ja sam namestila krevet ne znajući šta mu je na umu a nadala sam se da ću ga konačno pojebati. Bili smo umorni ali relaksirani i uzbuđeni od sve te prirode koja nas je prodrmala na Rudniku. Legla sam na stomak i raširila noge i ruke preko celog francuskog kreveta. Zeleni je odmah počeo da me mazi po leđima, zadnjici, butinama. Momentalno sam se uspalila. Skinuo mi je majičicu i zažvalio mi bradavice. Počeli smo da se vatamo kao ludi. Ubacila sam mu jezičinu u usta a potom ga uhvatila za kurac. Prešla sam mu dlanom preko glavića. Zaječao je. Bio je napet, tvrd, crven, spreman za jahanje. Strpala sam ga u usta, celog, skroz do jaja.

– Aaah! – viknuo je. – Kako to radiš!?

– Ide u grlo, skroz… – promrmljala sam i pokazala mu da ne želim da govorim jer sam mu ga zadudlala kao nikome do tada, gušeći se u toj predivnoj kiti.

Uzela sam ga za ruku i povukla mu prste do moje mokre pice.

– Stavi mi prst unutra – rekla sam molećivo i on je polako skliznuo srednjakom preko klitorisa a ja sam napravila pokret kukovima kojim sam ga progutala. – Aaah, tako. Macane…

Imao je kurac baš kakav sam volela. Ne mnogo veliki, ne mnogo debeo, sa užim glavićem i debljom sredinom. Kada ulazi oseti se najpre prodiranje glavića koji krči put srednjem delu a kada se skroz zabije unutra i krene gore-dole stvara se ono trenje od koga odlepim. Bio je tvrd kao da je od čelika. Legla sam na leđa i pozvala ga. Namestio se iznad mene smestivši se između mojih kolena i prislonivši ga na ulaz moje pice. Promašio je, ne uspevši da ga stavi. Uzela sam ga rukom i uvela glavić. Gurnuo je i ušao lako i jako.

– Kakav kurac! – dreknula sam, što ga je raspalilo. Zabadao se u moju željnu mačkicu, spremnu za punjenje koliko god da je on to želeo.

Okrenula sam se. Volela sam da pogledam muškarca pre nego što mi ga zabije otpozadi. Stajali bi tako sa tim kopljima koja su se klatarila dok sam se ja nameštala u iščekivanju… Opet nije mogao da pogodi moju pičkicu i opet sam ga uhvatila odozdo za batinu i uvela. Tucao me je, jako i dugo, pa se izvio i svršio mi po leđima.

– Naivan i nevin – rekla sam i poljubila ga u obraz. Malo se postideo.

Bila sam srećna kao nikada.

***

– Otvori prozor – rekao je Zeleni. – Hoću da kukaš, da ceo Rudnik čuje kako te jebem!

Baka je bila ispred svoje kuće sa komšinicama a ja sam namerno arlaukala poluprigušenim glasom kao da me deru.

– Tako, tako… Jebi me jako!!! – ispaljivala sam bezobrazluke. – Kako dobro jebeš, kako dobro jebeš! Rasturi me, macane, zabij mi ga do kraja! – stenjala sam kroz sve te poganštine koje sam mumlajući izgovarala.

Jahala sam ga, nabijala se na njegovu tvrdu kurčinu iz sve snage i do besvesti. Pušila sam mu ga a on je meni lizao picu, prosto ju je gutao. Uzastopno me je tucao četiri-pet puta. Svršio bi u mene i ne bi ga izvadio, sačekao bi malo i nastavio da me jebe dok mu je bio nedovoljno tvrd. Osetila sam kako raste u mojoj pici koja je samo tražila još i još.

Kada je poslednji put svršio izašlo je jedva malo sperme. Iscedila sam ga i legao je na stomak, leđima i zadnjicom čuvajući to malo jada da mu ga ne presušim potpuno. Ležali smo tako sat-dva kad sam se pomamila.

– Sakrivaš ga, a? Je li, mamicu ti jebem, sakrivaš ga?

Zavukla sam ruku ispod njega, uhvatila ga za kurac i okrenula. Jauknuo je od bolova kada sam mu povukla kožicu. Nisam znala šta me je spopalo. Strgnula sam mu odeću i nadigla mu kurac. Popela sam se na njega i nabila se do kraja. Jaukao je ali nije smeo da mi se odupre. Jebala sam ga sve jače i tukla istovremeno po obrazima dok se nisam izvila u fantastičnom orgazmu i pala preko njegovih lepih maljavih grudi. Nije svršio i a verovatno više nije imao ni šta da izbaci. Bio je isceđen.

***

– Videla sam šta ste radili ti i Sonja – rekla sam mu.

– Videla si? To nam je fazon iz kraja. Često smo radili to kao klinci.

– Znam, bila sam svedok – nasmejala sam se. – Ne smeta mi, sve ok.

***

Potpuno sam bila luda od jebanja na Rudniku. Osetila sam da kraj Zelenog ne moram ničega da se stidim i da mogu da ostvarim sve fantazije koje su mi u to vreme nadirale i okupirale mi hormone. Maštala sam o tome kako me jebu razni frajeri, kako jednom pušim dok me drugi zakiva otpozadi. Trljala bih klitoris i zamišljala kako ležim držeći dva debela kurca u rukama dok mi je jedan u ustima, a mišićavi crnac mi rastura picu.

Ne znam kako nisam zatrudnela tada na Rudniku sa Zelenim, možda zato što sam mu ga dizala isključivo pušenjem čisteći tako ostatke sperme od prethodnog odnosa. Možda mi i nisu bili plodni dani, a možda sam samo imala sreće. Kondome čak nismo imali, a i da jesmo iskreno sumnjam da je u to vreme Zeleni umeo da ih koristi.

U svakom slučaju osećala sam se pobedonosno i superiorno u odnosu na muški rod. To, međutim, neće dugo trajati.