U prodaji je zbirka pesama Nenada Obradovića – Ceđene ljubavi i detoks, vrcavo delo o nekim ludim ljubavima

Pesnik i prozaista mlađe generacije (1991) Nenad Obradović se sa svojom zbirkom duhovitog naslova našao u najužem izboru za ovogodišnju Presingovu nagradu. Rangiranje je bilo, i jeste, uvek nezahvalna stvar ali je sigurno da je Obradović, u svojoj trećoj poetskoj zbirci, zasijao. Rečima Predraga Crnkovića: “Nenad Obradović je u Ceđenim ljubavima i detoksu već naslovom ljubavnost ogulio od sentimentalizma, on je dao uobičajenu isporuku apsurdnih, duhovitih i provokativnih pesničkih slika, pokušavajući da ljubavni jad razblaži parodijama kulinarskih emisija i parapolitičkim asocijacijama, za šta su najbolji primeri „Каko odabrati savršeni poklon za Dan zaljubljenih” i „Moj 29. novembar“.”

Obradović spada i u one pesnike koji su ovaj konkurs obogatili razmišljanjem o smrti, u stilu Cesarića i Petrovića, dakle naslućuje se mirisanje trave odozdo, rukopis asocira na „kada bi Brana Petrović pisao skečeve za ’Petkom u 22’ fiskalne 2012 godine. a da čita Džoni Racković“. Autor, koji takođe piše i prozu, nije krenuo iz uobičajene, truverske perspektive niti ga toliko zanimaju slomljena srca i uzdasi na kiši. Urbanim, direktnim, ali vešto iznijansiranim, suptilnim jezikom, Obradović nam prikazuje naličje ljubavi koje može delovati smešno, crnohumorno, pa i banalno. No, to ne znači da je on ismeva već da čini ono što čini dobrog i talentovanog autora – pristupa temi na osoben, drugačiji način, brodeći tamo kuda pre niko nije “navigao”. Sve pobrojano je više nego dovoljan razlog da kupite njegovu knjigu.

Više informacija o knjizi: obrad91@yahoo.com

MILOŠU CRNJANSKOM, VALJDA?

Miloše, žena te držala
Imao si tu lutku
Svakoga dana
Po jednu
Iznova

Njoj hvala.

Dok se brod za Ameriku spremao
Dučić je našao u njemu
Svoje titanik-mesto
Ti nisi imao para
Ali si imao ženu
Dok je London goreo
Zvala te Crnjanski i Vi
I jela jako halapljivo
U starosti, uh,
Ne bih ni ja to podneo
Tako lako.
Mani.

Znao si, kad nestane vode:
Englezi.
Sve slušaju.
Tripovao si se
Sasvim umetnički.
Došao u Jugoslaviju, mrtvac.
Čekali su te, baš takvog.
Da ti drže priredbe
Kad nisi pretnja.
Evo još.

Rastavljali te biografi
Psihijatri
Na komadiće.
A nisu razumeli da je to
Trebalo sa Vidom.
Jer, si, ti, bio, skroz, ok.

PESMA ZA MOJ 29. NOVEMBAR

Ah kako mi nedostaje jedna knjiga.
Ukrali mi je pokraj Vardara
Pre godinu i po dana.
Bila u torbi od laptopa
Na zadnjem sjedištu moga, auta.
Ooo-ou-o-o-ououo.
Ooo-ou-o-o-ououo.

U restoranu u centru Skoplja
U po bela dana
Sedela je dama preplanula
Nasmejana.
A ja sam razvlačio jedno skopsko
Čitava dva sata, jer vozim
I bio bez mana, ručkali
Smo nešto ljuto nacionalno
Čisto severnomakedonsko da da
Dok su mi krali dva laptopa
Dva, po kasnijoj oceni pandura,
južnokosovska jarana, ukradoše
I jednu žensku torbicu od lana
Sa prednjeg sedišta, i 2220 u njoj dinara
Zapišite molim vas to u zapisnik
Gospodine milicajče
Dodajte i to
Dok mi drljaju sad po dva laptopa
Ko da sam neki programer bokte
A ne jebeni pravnik i pisač stihova
Javni beležnik takoreći
Samo ne tako dobrostojeći
U jedan i po pod zlatnim soncem
Razbili su prozor mog audija
I hitro, u nameri da sebi ili drugom
pribave protivpravnu imovinsku korist,
Oduzeli nam žensku torbicu od lana
i u njoj dve hiljade dvesta dvadeset dinara
jedan „Dell“ drugi „HP“ laptop
par stotina evrića i nekoliko hiljada dinarića
I to je sve.
To je sve.

Ko nas jebe.
Hoćeš da gledaš filmove na moru
Ko još gleda filmove na moru
I drži u gepeku krasne šeširiće
I udobne jastučiće
A u vidnom polju…

Debeli kolega inspektor zavrće
košulju i trlja stomačinu
Nad plavušinom uznemirenom
ali nikad mirnijom glavicom.
Gospodine, molim vas.
Kolega, ќe prestaneš ili što?
Slušajte, to ode verovatno na Kosovo.
Sa masivnog televizora
Piči latinoamerička sapunica
Devedesete. Trčim za loptom
po najvećem suncu pod bombom.
Kod odsutne koleginice stoji pečat
Čeka se da koleginica udari taj pečat
Što je neophodan da se sve to
Ispečatira.

Čujte, odoh ja.
Kad je već pošlo na Kosovo ravno
Dvadeset godina fotografija
Folderi i folderi elektronskih
Albuma i koliko već vord fajlova
Nekoliko stotina stranica
Jedanaest godina starog dnevnika.
I sveska nabrekla od mog rukopisa,
Štampanog u dva prvenca
Jer sam tad pesme pisao isključivo
kao fon, kao grof kao da imam
Bar četiri večna imena.
I belu periku.

Jednu knjigu.

Ah kako mi nedostaje ta knjiga.
Ukrali mi je pokraj Vardara
U centru Aleksandrovog grada.
Dizala me od života
I običnog stanja
Držala u njemu.
Nemam je već godinu i po dana.
Nemam je, i otkad je nemam
Nema me po knjižarama
Antikvarnicama
Nema me
Osamnaest meseci
Znala je i ta plava
Šta me to muči
Da mi to znači
Pa pošla da mi je kupi
Ohoho, upakovana
Ista knjiga
Isto izdanje
Istih sabranih dela
Isti pesnik
Drugi naslov.

Drugi naslov haha
Pa majka mu stara
Pa da li je moguće
Da li si realna mala
I kako to misliš
Dobra je i ta?
Mislila sam da je to ta?
Pogledaj u šta se
Pesma pretvorila