U prodaji je pobednička zbirka s desetog Presingovog konkurs za knjigu poezije, Jelena Vukanović, Postojanje Borhesa

Prošavši kroz Rugovsku klisuru, pesnikinja se obrela u novom mitopoetskom okruženju odakle svedoči, iz samog srca poezije o vremenskim i večnim pitanjima ljubavi i smrti, sna i jave, konačnosti i beskonačnosti. Opipava i istražuje svet na ivici ponora, na granici koja razdvaja činjenice, datosti i vukove od eteričnih pojava da bi se otud vratila u bezbednu utrobu jajeta i snivala svoj pesnički san. Svet se drži na logosu, a šta je njegov najpribližniji izraz ako nije pesma. Ljudske, ovosvetovne mogućnosti su ograničene – snovi se ne mogu prevesti na jezik jave, zato im se može približiti pesničkom taktikom, poverenjem u stih i čekanjem. U bezbednoj dubini ljuske preispituju se visine koje se mogu dosegnuti ovim našim pojmovnim aparatom. Deluje kao da se autorka ne nađe u situaciji koju onda treba prevesti u reči, nego se nađe pred pesmom koju treba preneti na ovamošnji jezik. Njena država u kojoj živi je poetska država, a njene metamorfoze su trenuci, zbivanja, ovaploćenja poezije. Ona se ne plaši nepojamnog, jer čeka da joj se obznani u vidu pesme. Iako ima nešto od buntovničkog i mladalačkog, ova zbirka sadrži i jedno naročito, drevno poetsko iskustvo – čekanje i strpljenje za otelotvorenje onih istina koje su dostupne poetskom saznanju. Otkrivajući postepeno zemlju poezije, pred upitanošću koja nam je svrha i misija, pesnikinja pokušava da domaši do uloga koju imamo u ovoj našoj beskrajnoj priči koju delimo jedni sa drugima. Pesnički okvir nije vreme, nego večnost. Ona polazi od činjenica koje se odvijaju u večnosti i dolazi do vremena u kojem treba obavljati zadatke svakodnevice.

Cena knjige s popustom: 500 dinara

OČEŠLJALA SAM TE POSLEDNJI PUT

Očešljala sam te ukoso
da bi ukoso legla i mogla da se
okrećeš i vrtiš
tamo gde su visine i dubine neznatne,
da budeš mi kriva linija
tamo gde žele pravo i ravno.
Skreni i dođi do mene,
iseci me krljuštima svetla.

ODMETANJE

Prijateljica odmetnica mi reče:
Kada se odlučiš da pođeš negde, ja ću ti
korak po korak objasniti kako.
Meni su objašnjavali šturo i komplikovano,
samo da ne bih pošla,
a zapravo je bogougodno i lako.
Niz livadu sam krenula, sa pola kofera,
svi su me na cedilu ostavili,
očekuj da se to i tebi desi,
i da babe kažu: Sramota.

One babe što nisu u stanju dve kruške zdrave
prodati čoveku. Čoveku, grehota.
Svaki će ti korak biti tačan kao piramida,
samo ne zastajkuj da se svađaš kraj ribarnica i
mrtvačnica.

Ne oživljuj na putu nataložene leševe.
Kornjača bez kuće ostaje i rosa se
povlači pred svetlom, sat se ne zaustavlja nakon
smrti voljenih
i ukus testa je ukus testa,
ali za posebnu smrt se valja izboriti.

KOLIBRI

Ustreptim sva na spomen kolibrija.
Tako nešto malecno,
a stvoreno za podvige divovske.
Hoću li i ja da zasnujem svoj život na pevanju
mnogo većem od sebe?