Na jedanaesti Presingov konkurs pristiglo je skoro 200 rukopisa poezije. Za najširi krug izabrano je 60 naslova, što govori o velikom broju uspešno napisanih zbirki, najrazličitijih tematsko-motivskih, idejnih i stilskih opredeljenja. Učestvovali su kako afirmisani autori, tako i oni pred kojima su uspešna pesnička postignuća. Nije fraza da je konkurencija bila oštra, da su se sa mladim i poletnim pesničkim glasovima ukrstili oni zreliji i smireniji tonovi. Posle višestrukog glasanja žiri je odlučio da u najuži krug budu izabrani autori sa zbirkama koje su imale najveći broj bodova, podjednako. Tu su se našle pesme Vladislave Vojnović (Zimnica) i Šabana Šarenkapića (Očevi rukavi). Slučajno ili ne, Vojnović je napisala knjigu majčinstva, Šarenkapić – očinstva. Jedna pored druge, našle su se poeme o spremanju zimnice, i ove prave, ali i one metaforične, kao zalog za budućnost, poruka generacijama koje ostaju, slika opisane (ali i nedovršene) životne kružnice, blagohumorna, bez velike ironije, mudra, bez velike didaktičnosti – i pesme o ocu, a time i o detetu oca, jezgrovite, katkad i šture baš kao i reči koje su naraštaji prenosili, krijući iza svedenog ili nemuštog iskaza skoro razorne emocije. Oboje govore o ličnom iskustvu, i svedoče o epohi u koju su utkani i njihovi životi, ali i životi ljudi na našim prostorima. Pesme Anđele Cvijetinović (Bočni vez) odaju čvrstu i nepokolebljivu pesnikinju sažetog izraza; duboko uronjene u stvarnost, ironične prema besmislicama aktuelnih zbivanja, katkad crnohumornim tonom slikaju način savladavanja ’ovdašnjosti’, a to je i otpor i prihvatanje, kako se zna i ume. Marija Vulović (Betel) govori o sličnim temama, samo što dodaje i reference na književnike i njihova dela (da ne kažemo – obračunava se sa fenomenom poezije), ne ublažavajući snažna osećanja, ne štedeći nikoga, a pogotovo ne sebe u ekspresivnim i beskompromisnim stihovima.

Pobednička zbirka Dunje Šutanović Slučajno sam vam sve ovo ispričala osvojila nas je neposrednošću i ležernošću kojom se u gotovo razgovornom i neobaveznom tonu, izrazom koji je pomalo nalik i na haiku, i na ćaskanje uz kafu, predočavaju životno važne činjenice. Pesme Dunje Šutanović lišene su suvišnosti, u njima je samo neophodno za prenošenje iskustva, odmah smo na sceni gde pratimo život-pesmu, kao u kakvoj ‘situacionoj poeziji’, u kojoj se tropičnost i metaforičnost prenose sa odigranog i doživljenog u reči, a poetski zanos anegdotski poentira. Od smeha do tuge, i nazad, često istovremeno. Sa veštinom u kojoj se namera da se kaže svetu zaklonila iza slučajnosti, u prolazu.

Pored pobedničke zbirke žiri predlaže za objavljivanje i rukopis Šabana Šarenkapića Očevi rukavi.

Poezija Dunje Šutanović:

*

Ove godine na Zadušnice
našli smo najstarijeg pretka.
Ujak kosio i zapne trimer.
Kad ono krst, kameni, ništa ne može da se
razazna čiji je.
Sednu da većaju i ujak kaže da nije Vasilj.
Nazire se godina 1864.
Kad stvarno te godine je umro.
I jedva pročitaju početna slova Va…
Podignu mu krst, srede, i Mira mu ostavi
jaje.
Jaje posle dvesta godina.
To nam je najstariji predak.
Došao odnekud.
I od njega smo svi nastali.

*

Aleksandra. Divlja priroda.
Mi nismo bili rođeni kad je u Indiji pušila hašiš.
Živela u Buenos Ajresu.
Leo. Pesnik. Nije makao iz svoje sobe.
Samo do parka i manastira.
Okrečio sobu u tamnoplavo.
Na plafonu ostavio veliki beli krug
da može da ispliva.

Našli zajednički jezik.
Izašli u grad. Popili. Posvađali se.
Bio bezobrazan.
Aleksandra mu objasnila stvari. Udarila mu
šamar.
Intervenisala policija. Ona napala policajca.
Šta se on meša u njen odnos sa Leom.
Zatvorili ih. Narušavanje javnog reda i mira.
Prenoćili u zatvoru. U istoj ćeliji.
Nije bilo mesta. Sedeli na klupi.
Jedno naspram drugog. Ćutali.
Ujutro kući. Zajedno preko mosta.
Kupili doručak.

*

Stopiram kod Vijećnice. Sarajevo.
Nema autobusa. Stade motorista.
Pita jesam li se vozila kad na motoru.
Kažem da jesam i da samo piči.
Vozimo se uz Romaniju.
Na njemu puna oprema.
Na meni ništa. Glava mi bubnja.
Smrzavam se. Stigli. Palo veče.
Ostavlja me na tranzitu.
Hoću da zapalim. Imam cigarete.
Nemam upaljač. Naiđe auto.
Frajer izbaci opušak kroz prozor.
Požurim da se ne ugasi.
Podignem. Pripalim. Rodim se.

Pobednici čestitamo a svim pesnikinjama i pesnicima zahvaljujemo na učešću. Žiri je radio u sastavu: Nadežda Purić Jovanović, Nenad Glišić i Predrag Milojević