Rukopis monografije Osnove lobiranja – osnove komunikacije uticaja, institucija i aktera lobističke scene, dr Miroslava Mitrovića obuhvata 95 strana kucanog teksta, bez spiska literature, internet izvora i spiska korišćenih skraćenica, podeljenog na pet glavnih poglavlja osnovnog teksta.

Prvo poglavlje autor posvećuje pojmovnom određenju lobiranja, gde u osnovnim crtama, na koncizan i razumljiv način, operacionalizuje pojam lobiranja kroz prikaz osnovnih karakteristika samog procesa lobiranja, kao što su proces komunikacije, zastupanje interesa i korelacija sa predstavnicima državnih struktura ili kompanija. Autor takođe daje i širok prikaz različitih definicija ovog komunikološkog fenomena.

U drugom poglavlju je, hronološki i sistematično, prikazan istorijski razvoj procesa lobiranja, kao i kraći etimološki osvrt na ovaj pojam. Uočeno je postojanje dužeg istorijskog procesa razvoja lobiranja i njegovog uticaja na pojedine važne istorijske događaje. Poglavlje je prožeto brojnim i konkretnim istorijskim primerima, odnosno načinima na koje je proces lobiranja imao uticaja na njih. Razumljivo, primat imaju primeri iz istorije SAD, Velike Britanije i Francuske, imajući u vidu, kako autor u narednim poglavljima i ističe, korene nastanka i razvoja ovog važnog socio-kulturološkog fenomena. Na kraju poglavlja su izloženi neki savremeni procesi proširivanja fokusa lobiranja, posebno u okviru Evropske unije, kao što je uloga lobiranja nakon uvođenja ponderisanog glasanja prošle godine.

Predmet trećeg poglavlja je lobiranje u SAD. Opisan je način funkcionisanja procesa zastupanja interesa na sva tri nivoa državnog upravljanja (federalnom, državnom i lokalnom). Ponuđena je detaljna klasifikacija izdiferenciranih grupa lobis-tičkih organizacija koje deluju u SAD – Majkrosoft, Privredna komora SAD, Asocijacija američkih železnica, Međunarodno bratstvo sindikalaca, volonterske organizacije, bolnice, crkve i sl. Poseban akcenat stavljen je na tehnike lobiranja zakonodavne vlasti, uticaje na izvršnu vlast i lobiranje u sudstvu. Takođe, analizom lobističke scene u SAD, prezen-tovana je i klasifikacija oblasti lobiranja – političko lobiranje (spoljna i unutrašnja politika), lobiranje radi korišćenja javnog zemljišta i lobiranje u svrhu javnih nabavki. Autor je poseban napor uložio u identifikaciju načina lobiranja u okviru pomenutih oblasti tako što je pružio brojne praktične primere i postupke samog procesa lobiranja.

U četvrtom poglavlju prikazan je način lobiranja u Evropskoj uniji. Imajući u vidu kompleksnost institucija i još složenije procese odlučivanja, posebno su prikazane celine, institucije i organi u okviru EU i njihove osnovne delatnosti. Nimalo skromno, prezentovane su osnovne karakteristike, kraći istorijat, sadašnje stanje, kao i brojni statistički pokazatelji i primeri. Akcenat je stavljen i na interakcije između lobističkih grupa i pojedinih organa – Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije.

Konačno, peto poglavlje, pored konceptualnog, ima i aplikativni značaj. Autor pažnju opet usmerava na Evropsku uniju i veoma detaljno prezentuje pristupe lobiranju u institucijama EU, skicira mogućnosti i ograničenja nacionalnih kanala uticaja i uočava ključne aktere, kao i načine uticaja na procese odlučivanja. Ovo poglavlje se može posmatrati i kao otvoreni vodič kroz proces lobiranja.

Konceptualni okvir teme ove monografije u potpunosti poka-zuje da je autor uočio najznačajnija pitanja koja daju odgovore za shvatanje uloge i značaja procesa lobiranja, kako u nacio-nalnim državama, tako i u nadnacionalnim sistemima. Posebna pažnja rada usmerena je kako na razumevanje ovog fenomena i prevazilaženje antagonističke paradigme koja je često prisutna kada se o ovoj oblasti govori, tako i na dve lobističke utakmice u okviru SAD i EU. Rukopis ima više aplikativni, nego teorijski značaj, što je autor kroz brojne „vodiče“, primere i tabele i predstavio. Relevantna i aktuelna bibliografija i brojne internet stranice mogu poslužiti za dublje razumevanje ove značajne oblasti.

Izrada ove monografije nesumnjivo ima veliki značaj za proučavanje procesa odlučivanja, donošenja odluka, razume-vanja legitimne, ali legalne tržišne utakmice, pre svega u okviru EU. Veliki napor i posvećenost prikupljanju kredibilnih izvora, posebno zbog nedostatka domaće literature, ali i sama izrada rukopisa kao koncizno sistematizovane i jasno prezentovane materije, svakako predstavlja adekvatno i čitko štivo.

Na osnovu iznetih stavova, sa velikim zadovoljstvom pred-lažem za objavljivanje rukopis dr Miroslava Mitrovića „Osnove lobiranja – osnove komunikacije uticaja, institucija i aktera lobističke scene“.

Dr Željko Ivaniš