U prodaji je zbirka pesama Marka Keberta – Bespuća i sveluđa.

Zbirkom, mahom ljubavnih pesama Marka Keberta, često odjekuju i tonovi tradicionalnih vrednosti karakterističnih za srpsku/regionalnu liriku. Umnogome je ovde prisutna i kritika okoline: čovek je čoveku vuk, ostavljen od Neba i prirode, prepušten sebi i sopstvenoj autodestrukciji. Ipak, njegovi stihovi donose i iznenađujuće obrte: iz nekog melanholičnog stanja pesnik izvlači duhovit, čak šeretski, zaključak koji nam nudi preko potrebni životni optimizam.

UTEHA

Ljubim ožiljke svoje
i kraste na ispucalom srcu
jer štite me od igala zlobnih…
Mač istine ne zna za suze
ne zna za milost, pokajanje…
Melem si i med, a nema te
kao da korenje tvoje
ne voli tlo srca mog
i kao da ptice tvoje
ne piju dah srca mog
kao da srne tvoje
ne plaču u izvor moj
a pčele ne ljube cvet moj!
Nema te!!!
A ja čekam, čekam,
otkucaje brojim
i srce jače lupa
kao da strepi da nećeš doć’
ili si već tu, ali mene nema!
Hoću li te naći negde
u prolazu snova
u pukotini zore
na repu komete
dok košmari me more?
Da jednom budem budan
i gledam te dok sanjaš
mene kako gledam te dok spavaš!
U noći što donosi večnost
gde zauvek je tren,
a blesak nove zvezde
i treptaj plavog oka
samo su znaci koje slutim,
il’ želim da slutim!
Al’ zgarište osta
pepeo i kamen
od mog mekog srca
jer zapali se krv
od vreline usne
što poljubi srce
napuklo od jada,
jedna brazda
i u njoj suza
jedna kapka krvi
i graška žučnog znoja
uteha su moja!

TUPO JE

Kažnjavaš tišinom, ni stih, a ni redak,
u auri si mi – očigledan,
a srce tup-tup – tupo.
Bez tebe – baš je… glupo.

Naša pesma na gramofonu šušti
kad je ne slušaju četiri uha,
kvrgav je oblutak zaglavljen u grlu
i čežnjiv ugriz seče po usni.

A ruke tako su prazne,
a opet zebnje pune,
no obraz je čist i dostojanstven,
al’ suv i krt ko hleb od juče.

Jedino duša ne odustaje, nada se,
doziva, čeka, lomata se,
meko, mekše, najmekše,
ko san, đurđevak, ko maženje…

ZBIRKA SE MOŽE NARUČITI PO CENI OD 500 DIN.

NARUDŽBENICA: