U prodaji je zbirka pesama Borivoja Petkovića i Roberta “Divljeg Bila” Oldmena – Međučin.

Ovaj neobični dvojac donosi osveženje u poeziju: iako generacijski pripadaju sasvim drugačijim socijalnim perspektivama, a takođe su udaljeni hiljadama milja razdvojenim kontinentima, njihove poetike pokazuju koliko poezija može biti vezivno tkivo za elementarne ljudske vredosti. Petković pronalazi radost u življenju među ljudima, njegov teren su porodični odnosi i dramaturgija urbanog života, dok Divlji Bil Oldmen posmatra svet kroz bluz, kroz usnu harmoniku i akustičnu gitaru, gledajući sa mnogo nade u vojnike koji se iskrcavaju na plažu Omaha u Normandiji, jer su oni, pored svega, upravo oni ljudi iz komšiluka o kojima piše i Petković, sa distance od nekoliko hiljada kilometara. Ima i kod Petkovića malo bluza, kao što i kod Oldmena ima malo gradske jeke, i zbog toga su se njihovi stihovi tako dobro uklopili.

Dani

Dani su samo beskorisno izgovorene reči,
kapi kiše izgažene na ulici,
dani su loto brojevi i ugašena nada,
zgužvani čaršavi, nesvareni ručkovi.

Dani su samo snovi noći,
poređani kipovi oronulosti u parku,
dani su izgovor za život,
oguljena pomorandžina kora.

Dani su samo prolaz preko livade,
beskrajni niz svega i svačega,
dani su nerešena teorija zavere,
neopeglane košulje, prljave čarape.

Dani su samo besmislen sudar svetova.
Dani… promiču neuhvatljivi, kao talasi.
 
Čovek bez medalje je kao svinja u klanici

Mitološki heroj.
Reklama.
23 godine, menjam svet, na moj način,
kao i Hemingvej.
Putujem brodom, izlet.
Leto, samo što nije.

Upišanih gaća, trčim po pesku,
i padam u krvavu kaljugu,
metak me je ubo ispod desnog rebra,
drugi je zaustavila butna kost,
ležim i serem od straha,
ne prestajem da drhtim
dok doca sa povezom preko oka
sipa u mene morfijum,
i padam u crno, čujem ga da kaže: „Sine, smrt ne boli“.
Na Omahu pada večernja kiša.

Zbirka se može naručiti po ceni od 500 din.

NARUDŽBENICA: