U prodaji je zbirka pesama Aleksandra Bećića – Juda.

Iz recenzije Edina Smajlovića:

Bećićeva knjiga je slavljenje individualizma i savjesti. Dobro zna da Judu nikakav iskaz ne može odbraniti pa makar u istorijskom smislu bio potpuno nedužan, ali se poezijom može barem malo poljuljati čovjekova sujeta i uvjerenje u ekskluzivnost, pozvati nas na lična propitivanja o pravicama i krivicama.
Svi smo mi pomalo Jude. I nije da toga nijesmo u rijetkim trenucima istine i potpuno svjesni. I nije da nijesmo, kao i Juda, toliko puta uradili ono što moramo, a ne ono što je ispravno ili što želimo.

SVAKODNEVICA IMPERATOROVA
Domus Tiberiana

Najtmurniji od svih ljudi
Tiberije Julije Cezar Avgust
Stajao je na zidinama svoje palate
Na Palatinu
Gledao u veličanstveni Forum
I samo naizgled mirno
Čekao na povratak glasnika po kom je
Naredbu u Vitlejem poslao.

Već dugo Imperatoru rimskom
Nije bilo jasno kako je dozvolio
Da ga Lucije Elije Sejan obrlati
I nagovori
Da, previše nervoznog,
Izmorenog
I svakako depresivnog, Pilata
Za Prokuratora Judejskog imenuje.

Nije mu bilo jasno ni kako je
Slatkorečivo uspeo da ga nagovori
Da galijom otplovi na Kapri
I oporavi svoje ostarelo telo
Dok on, prefekt Garde Pretorijanske,
Smiri Rim.

Smutljivac beše taj Sejan
I, za četiri godine boravka Tiberijevog
U palati što je divan pogled
Na Carstvo Rimsko imala,
Lucije Elije Sejan
Divljao je po Večnom Gradu.

Srećom (koja je po običaju prekasno došla):
Kosti Sejanove već su pobelele,
Razbacane neznano gde.

Sa osmehom na izboranom licu,
Setio se stari Imperator
Kako je narod slavio dok su
Njemu verni centurioni
Na konjima kroz ulice Rima vukli
Telo zlikovca koji je ubio Druza,
Jedinog sina Tiberijevog,
I hteo da otruje njega,
Imperatora što je, davnih dana,
Kao general rimski, u slavu Augustovu,
Pokorio Panoniju i Dalmaciju,
Njega koji je Germaniju buntovnu smirio.

Baš onda kada je na počinak hteo krenuti,
Pred njim se pojavi Makro,
Naslednik Sejanov,
Pokloni se, pruži mu svitak i reče
Odgovor Prokuratora Judejskog

Neka bude volja Tvoja
Pisalo je,
Četiri reči,
Koje će se
Hiljadama godina ponavljati.

POTRAGA
Gradovi Judeje

Kako su samo uporno
Po ulicama gradova Judeje
Tražili Isusa

Tražili su Ga svi

I oni što u Njega veruju
Da ga upozore na sudbinu neizbežnu
I oni što su Rimu Večnom
Verni bili
Tražili su Ga i svi oni
Što su ih bakrenjacima
Plaćali Kajafini ljudi

Koliko su samo puta
Legionari trgove zatvarali
Da bi u kućama okolnim
Proverili da li se baš iza
Nekih novih vrata krije Isus

Nedeljama je potraga trajala
A ni traga ni glasa
Od Sina Božjeg nije bilo

Verni legionari Pilatovi
Svaku kuću u gradovima Judeje su
Barem jednom pretresli
A za one što su baš tog dana
Isusa videli dato je toliko novca
Da se pola legije moglo opremiti
U jednom trenutku, čak se i sam
Pontije Pilat zapitao
Da li je sve ono što se o Isusu pričalo
Bilo plod mašte naroda izmučenog,
A onda mu je verna Klaudija,
Tek dan pre nego što će Ga pronaći, rekla
Nemoj imati ništa s tim pravednim Čovekom jer sam zbog Njega danas mnogo pretrpela u snu.
Rekla je Klaudija i da Fariseji i Sanhidreji
Uzalud novac troše
Jer Isusa neće izdati običan čovek
Tu noć Pontije je uz vino
Razmišljao o rečima svoje drage,
I baš pre nego što je ka termama svojim krenuo,
Pred njim se pojavi sluga i reče mu
Da je glasnik Kajafin na vratima palate
I da Prvosveštenik
Prijem u palati Herodovoj traži

Više informacija o knjizi može se dobiti putem mejla: becic@yahoo.com