СУДАРИ СНОВА: Антологија поезије српског надреализма

У продаји је Антологија поезије српског надреализма, коју је приредио Душан Стојковић.

Српски надреализам је као покрет трајао кратко (од 1929. до 1933. године), с тим што је имао преднадреалистичку фазу (почев од 1924) која му је претходила, и ону коју бисмо могли назвати постнадреалистичком у којој су бивши надреалисти овладали српским књижевним простором покушавајући, у крајњем исходу неуспешно, да потисну друге авангардне наше покрете и праве независне авангардисте, не желећи да признају да се треба чути песнички глас и прикривених надреалиста, оних који никада нису хтели да се придруже њиховој групи, односно оних које та група није желела у своје окриље да прими. Наши надреалисти данас су помало скрајнути. Барем се у довољној мери не читају њихове надреалистичке песме.

Циљ ове антологије није био чисто антологијски: она се не задовољава избором најбољих, репрезентативних, остварења наших надреалиста, већ покушава да из цела покаже њихова остварења, једнако и жеље и амбиције као и домете и неоспорно остварене резултате. Она је мање цветник, а више ризница, трезор из којег сваки знатижељни читалац може да захвати оно што хоће и оно што му се свиди. Уз стварно незаобилазне писце и уметнике, она приказује и оне који су се пишући забављали, као и оне којима је писање било пролазна авантура. Као и сам надреализам, уосталом.

Марко Ристић: ЛУФТСАЛОН (одломак)

Пет прстију и једна корњача
Узели су три мачке за собарице
И једног пупавог зеца за кувара
Да би у своме дому од саламе
Завели нови ред и бољи кисеоник
Па су сви заједно прешли у католичку веру
И отворили четворе очи и један палац
Да их трононожни драгуљи не би видели
Како своја дугмета гутају наискап
И пуштају да им из бубне опне расте ким
С ким си с тим си па ти нема спаса
Ако је седми пук видео свој буздован
На глави потпуно ћелавог студента
Филозофије медицине права и на жалост и теологи-је
Коме нема тише круне од кремпите
Ни боље судбине од сунђерастог овна
За кога су прорекле килаве бабице
Да ће му чело бити окруњено косом
Лепе и беле принцезе из чавке
Ако та чавка буде довољно живела
Да сва њена јаја постану седа
И да се из њих излегу птичје ноге
На које ће стати кад одрасте
И када пајаци ex cathedra буду рекли
На памет и на врат и на нос
Да је стао на своје ноге
Његове ноге нису никада биле довољно његове
Ни његове власи довољно властите
Ни његова власуља довољно пасуљарна
Ни његова труба довољно туробна
Тог наиме студента буздованске теологије

Коча Поповић: ИСЕЉЕНИК ЖАБЉЕ САВЕСТИ (одломак)

Ипак наилазим ја
лично
само без опасача
иначе ја именом и обућом
чекам да проговорим проварим
свестан одавно и од пре неки дан
да човек
људство не живи босо
али ја не волим да једем
као друштво увек довољно себи
што нигде никад не додирне свет
ево радника гладног из творнице
у гладном друштву пре туђе смрти
из груди вади жалостан хлеб…
после смрти кришом га гази
и пљује тек смљескани залогај
јер нико своју самоћу не једе
Створи се рој накалемљених птица
унакажен вештачким спаривањем
једном речи без крила
и погледом људским ко зна
чија те мајка ородила кљуном
и јогунаст у неисцеђеној кошуљи
човек свира мотри
ал` неће да једе

КЊИГА СЕ МОЖЕ НАРУЧИТИ ПО ЦЕНИ ОД 1000 ДИН.

НАРУЏБЕНИЦА:

    CAPTCHA ImageChange Image

    You must be logged in to post a comment Login