Iz štampe je izašla pobednička zbirka sa Presingovog konkursa za najbolju neobjavljenu zbirku pesama Nadežde Purić Jovanović – Haljine iz muzeja. Ovo je autorkina druga zbirka pesama, prva – Vode – izašla je takođe kao pobednička, u ediciji Matice srpske “Prva knjiga”, 2006.

Poezija u Haljinama iz muzeja sadrži potrebni narativ kako bi se nazvala modernom; osobenom poetikom čvrsto vodi priču, vadeći iz mora prosečnosti (koje nas istrajno potapa) ljude koje srećemo tu oko nas, i unosi ih u stihove svojevrsnom impresijom svakodnevnim situacijama. I pored toga što dolazi do svesnog otklona od političko-socijalne teme, nikako ne može reći da ova zbirka nije angažovana, pa iako ne ide tradicionalnim putem veličanja revolucionarnog duha i ne služi se poštapalicama, ona uspeva da održi visok poetski kvalitet.

POEMA OD MORA

Bili smo na moru
i da bismo podneli more
pili smo lozovaču.
Bilo nas je dosta i pričali smo o putovanjima
kao da smo sedeli kod kuće.
Njih dve obilazile su zamkove Loare.

Mučila me je nesanica i vrućina.
Vodila sam duge razgovore
sa starim i novim poznanicima.

Niko tu situaciju mora nije podnosio tako dobro
kao Aleksa. Bio je iskusan na putovanjima,
imao je pri ruci sve one sitne kućne potrebe.
Kuvao je najbolju kafu u kampu. Pio je rakiju
uz kafu. Legao je tačno u 22 h.
Bili smo ljubomorni na njegovo pravilno raspoređeno
vreme za odmor.
Na stolu su stajali lekovi.
Čime se zgutaš, Aleksa, kad uspeš da legneš tako rano?
Daj i nama malo.

Dvoje su bili u dvosmislenom odnosu.
Sa njima sam pričala o opskurnim temama:
u njihovom kraju
iz koga nisu uspeli da pobegnu
ima dosta
samoubica.
Objašnjavali su mi
doktrinu samoubistva, načine i metode, uspele i
neuspele: voda, sečivo, konopac…
O nekom mučeniku koji nije uspeo da se rokne odmah,
kao da je Raspućin, tek se iz treće ruke oposlio.

Kada je došlo na red pisanje, rekao je da je
pre nekoliko godina
objavio u svojoj zabiti
ribolovački članak.
Tu se preobratih iz složnog i zdušnog sagovornika
u najcrnju zavist: peče me zavist i mozak – gledaj ko sve
objavljuje. A ti ništa ništa.
Zaboravila sam bila Zmajeve nagrade iz šestog osnovne.
Zbornike priča u koje sam ušla mnogo pre toga.
Sve sam zaboravila šta sam pisala i šta sam objavila.
Pekao me taj tekst. O ribolovu. Iz lokalnih novina.

To je bio moj kraj. Mislila sam da sam mrtva.
Otvorenih očiju ka suncu. (Iz sata sipi so. Zrikavci.)

Kada sam došla kući u Beograd
spavala sam mitski
tri noći i tri dana.
Mislili su da sam mrtva.
Umorilo je more.

Zbirka se može naručiti po ceni od 400 din.

NARUDŽBENICA