Govore da je ova reka
lepša od druge,
iako su iste.
Ali ipak nisu:
po koritu ove reke teče priča,
po koritu druge reke teče reka.
I mi vidimo ono što čujemo.

.

Na svaki prostor imaš uspomene.
Uspomene kojih se ne setiš uvek.
Potkožne uspomene na utiske
koji su ušli iz prostora u tebe.
Koji se otvore kad si u prostoru.
Da misliš da prostor zna za tebe.
Da ne znaš da ne zna.

.

Svakog dana idem na plažu po Ulici Divivje.
Ne poznajem nikoga u toj ulici.
Na nekoj drugoj ulici, u drugom gradu
kupim pesme Fereire Gulara.
Čitam ih kad nisam više u Riju.
(Kad sam za jedan okean daleko.)
Oduševe me.
U jednoj pesmi piše
da on, pesnik Fereira Gular,
živi na Ulici Divivje.

.

„Futebol se joga na alma.“
(Fudbal se igra u duši.)
Rekao je pesnik Karlos Drumond de Andrade.
„Futebol se joga na praia.“
(Fudbal se igra na plaži.)
Igraju ga i žene i muškarci.
Dodaju loptu u krugu.
Glavom, nogama, telom.
Svakim delom tela, osim rukama.
Posle igre se rukuju.

.

Kaže da živi u Sao Paulu,
a hoda samo po svojoj ulici.
Godinama nije kročio na neku sporednu,
a većinom ulice su takve –
nije hodao nikada po njima.
Neko ko kaže da živi u Sao Paulu
uistinu živi samo u svojoj ulici,
koja bi lako mogla biti sama na svetu.

.

Mirišem limetu.
Mirišem Brazil.
U Merkatoru ispod solitera.

.

Marko Matičetov rođen je 1984. u Ljubljani. Živi u Luciji, na slovenačkoj obali, i radi u tamošnjoj biblioteci. Objavio je tri knjige pesama: „V vsaki stvari je ženska“, 2006. (U svakoj stvari je žena), „Boš videl“, 2009. (Videćeš) i „Lahko noč iz moje sobe, Brazilija“, 2013. (Laku noć iz moje sobe, Brazilu). Njegove pesme prevedene su na italijanski, engleski, španski i portugalski. U Brazilu je izašla knjiga brazilskih pesama.

Detaljnije o knjizi: http://www.presing.org/autor/marko-maticetov-srce-u-pesku-kopakabane/