U prodaji je zbirka pesama Darka Radovića – Sidro u srcu.

Lirske meditacije Darka Radovića melodične su i pitke. Suočen sa „krokijem života“ i prolaznošću, pesnički lik oživljava trenutke koji u pamćenju stoje nepromenjeni. Od jednostavnih i otvorenih izliva ljubavi, do samoće u kojoj se plaši i „svoje sene“, od vedrog boema čiji se stihovi mogu i odsvirati do sumračnog rezonera sa crnim humorom zakasnelih shvatanja, pesnički lik se preobražava i nudi u nekomplikovanim stihovima veoma komplikovane životne istine. Zatočen je u konačnosti zemlje i hteo bi da se vine u daleka nebeska prostranstva a za to nema hrabrosti; usamljen i „sutra pomnožen jedninom“ vraća se u vreme jučerašnje; iz „čupave, zubate duše“ ispreda tanani i suptilni sonetni venac. U „neozbiljnim vremenima“ šali se sa ozbiljnim životom koji je odmotao svoju nit, ali koji mu je dao dovoljno iskustva za poetska ovekovečenja i za nadu koja je usidrena u srcu, i simbolično, i stvarno.

FRESKA

Već načičkan sedom, bledunjav i beo,
naočari davno prosvećuju sliku,
oronuo, sipljiv, senilan i sveo
ogledalom mudrost traži u svom liku.

Kako li će samo nesigurnom nogom
kroz jadne ostatke života da krene
u ratu sa svetom, pomiren sa Bogom,
u bunilu juri davne prošle sene.

Da l’ se razum buni što izgubi bitku,
neminovnost sata, glupe merne sprave,
svako svoj život ostavi na svitku,
papira od kog wc papir prave.

Il’ se zblanut tako stidi svog neznanja,
il’ se samo jezik nešto nevešt pravi,
kad postane svestan ukočenog stanja,
stanovniku svakom jedna smrt po glavi.

VUK

Vuk sam!
Reži nemir u meni,
čupava, zubata duša.
A guša lajava, kereća,
davnašnja braća po krvi.
Isti su, zadnji i prvi trag,
jer svud su vučje staze.
A vetar ćud mi vučju mrsi,
dok šape mutilo gaze.
Vuk sam!
Čupava, zubata duša.
Pogubna, večna samoća
uhom nemirnim sluša
dah svoj lepljivi, vlažni.
Iz grudi klikće mi soko.

A oko – krvavi procep tame.
Iz očne mi jame
mržnje žutilo vreba.

Zubi su kame,
zeba u šaci, putilo meko,
uhvaćen urlik u srcu.
Daleko i jasno belinu pocepa zvuk.
To u srcu mi leži i reži
ubogi samotnjak – vuk.

ŠEŠIR

Crni šešir, prastara java,
na njemu fina patina stara.
Koliko je raznih pokrivao glava,
a sada bačen na dno ormara.

Devetsto peta, prošlo doba,
na slikama brkata neka gospoda.
Stari čiviluk, mirisna soba,
na stolu bokal, u njemu voda.

Štajnic Jozef, na klobuku mekom,
na svili šešira iz Beča piše:
„Zaboravljen u prošlom veku nekom
na glavu ga niko ne stavlja više“.

ZBIRKA SE MOŽE NARUČITI PO CENI OD 400 DIN.

NARUDŽBENICA: