Ova edicija spaja šarolikost poezije sa svih meridijana. Ona se ne ograničava samo na nacionalne književnosti već se prožima sa avangardnim, alternatvnim pogledima na svet. Ne treba zaboraviti ni to da nam otkriva neke manje poznate kutke naše književnosti. Bez obzira da li je reč o bravurama nadrealista, poeziji iz srca Afrike ili industrijskog ruskog grada, ova edicija pruža svakome ponešto i još nešto.

Čitati: voleti : (savremena slovenačka poezija) : (subjektivna antologija)

I u svetu i kod nas kao da je nastupilo vreme antologija. One se pojavljuju, najraznovrsnije, gotovo svakodnevno. Niču kao pečurke posle kiše. Poput pečuraka, neke su jestive, a neke – bogme – otrovne. Zamislimo da „precrtamo“ antologije sasvim. Ko čita poeziju danas? Ko bi, i kako, vrednovao pročitano? Neka antologije greše, ljudski je grešiti. Ako greše mnogo, niko neće ni raskriliti njihove korice. Antologije čuvaju od zaborava (barem pokušavaju to da učine) ne samo minorne pesnike (one iza kojih ostaje jedna jedina pesma), otkrivaju nepravedno skrajnuto, nude nov pogled na pesništvo koje predstavljaju, dovode pesme u kontekst u kojem nisu bile, upoređuju, „otvorena“ su dela i u ekoovskom smislu, pozivaju čitaoce na saradnju…

DADA KROKODARIJUM – Antologija francuske dadaističke poezije

Antologija obuhvata radove 36 pesnika dadaista.Dadaizam je umetnost provokacije. Traži stalne kontakte i sukobe s publikom. Gaji kabaretsko. Umetnost je u pokretu. Hugo Bal piše: „To što mi zovemo Dada je luda igra ništavila, u kojem su izmešani svi najveći problemi… […] Dadaista voli neobično, čak i apsurdno.“ Giljermo Tore: „Ništavilo! Dada je zapravo bio prvi susret s ništavilom.“ Žan Arp će napisati kako poezija „izlazi iz utrobe pesnika ili iz svakog drugog njegovog organa koji je uskladištio rezerve […] On kukuriče, psuje, jeca, frflja, jodluje kako mu dune. Njegove su pesme kao priroda: smrde, smeju se, rimuju se kao priroda.“

Dušan Stojković – San jezika: Antologija glasovne poezije

Postoji krak planetarne književnosti, upravo onaj koji mi pokušavamo našom antologijom da predstavimo. Pesme koje smo birali pesme su kojima reč nije najmanja jedinica. Osnovni atom ovog pesništva postalo je, i ostalo, slovo, glas. Ove, i ovakve pesme, barem u futurističkoj, ali i u dadaističkoj i letrističkoj, poeziji izgovarale su se i postajale osobena glasovna poezija. Dadaista Hugo Bal, na primer, izvodio ih je u posebnim performansima. Ako se vizuelna poezija sa slikarstvom bratimila, za glasovnu/fonetsku možemo reći kako ona to sa muzikom čini.
U našu antologiju uključili smo i pesme kojima vitla najekstremnija neologizacija. Novoskovane reči uvek ostaju reči koje čitaoci ovih stihova ne znaju, ne upotrebljavaju ih u svome govoru i nemaju nameru to da učine. One tvore zasebni jezički kosmos velikih jezičkih pesničkih inovatora koji nemaju nikakve ambicije da njime „zaraze“ pesničke konzumente. Takav je naš Koder. Takvi su Hlebnjikov i Kručonih. Aleksandar Vučo i Dušan Matić koji pišu, pesnički se nadmećući, pesme istog naslova – „Zarni vlač“.

Duboka svetlost : antologija svetske haiku poezije = Deep ligth : anthology of world haiku

U antologiji svetske haiku poezije je zastupljeno 460 pesnika iz 77 zemalja i sve su pesme prevedene na srpski i engleski jezik. Priređivač u predgovoru piše:Haiku je i forma i sadržina, haiku je doživljaj, obris, odsjaj; vrletni put, gutljaj izvorske vode, tišina; haiku je ljubav, ali i poljubac; on je trajanje, nepristrasnost, prijateljstvo, haiku je srce, rađanje, intuicija, disanje, čuđenje, haiku je prosvetljenje. (…) U ovom izboru imamo haiku zapise najpoznatijih haiku pesnika koji su proslavili ovu književnu formu, kao što je sama književna forma uradila kada su oni u pitanju, jednako kao i autori koji nisu posebno poznati i koji se na haiku sceni pojavljuju poslednjih godina. Jedino merilo svrstavanja među zajedničke korice bio je kvalitet haiku pesama.

Modrice vazduha : (antologija srpske zagranične poezije)

Knjiga predstavlja plod dugogdišnjeg istraživanja i prikupljanja poezije srpskih pesnika iz celog sveta. Ona sadrži pesme 150 pesnikinja i pesnika, koji su pisali dok su privremeno ili trajno boravili izvan granica Srbije. Neki od njih izbegli su pred ratovima, neki su bili politički emigranti a neki su odlazili iz ekonomskih razloga. U knjizi su sakupljeni radovi pisani u dugom vremenskom rasponu, od srednjeg veka (Domentijan, Teodosije…) do današnjih dana. Između ostalih, tu su i pesme Dositeja Obradovića, Disa, Milutina Bojića, Jovana Dučića, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Danila Kiša, ali i Nine Živančević, Nebojše Vasovića, Čarlsa Simića, Monija de Bulija, Milovana Danojlića, Boška Tomaševića… Obuhvaćen je širok raspon pesnika različitih vrednosnih opredeljenja i književnih struja kojima pripadaju.

Bronzani vek – Antologija necenzurisane ruske poezije sovjetskog doba

Poezija Srebrnog veka je mnogolika i nepredvidiva, u njenom središtu je čovek lišen svega, ali sa gordo podignutom glavom. Vek se pokazao kratkim, svega dvadesetak godina, ali su umetničke slobode, misli i ideje, gledišta i doživljaji bili takvi i toliki da je otkrića, novina i tendencija bilo dovoljno za čitav vek. Plamen nadahnuća koji je nosio blesnuo je pre nego što će se ugasiti i zaroniti u dubinu, i skriti se, kao prekinuta misao, u pepelu uragana Građanskog rata i revolucije. Bronzani vek ruske poezije smešten je u istorijskom periodu između smrti Staljina i raspada Sovjetskog saveza i on podrazumeva „drugu literaturu“, samizdatsku, neoficijalnu, necenzurisanu i avangardnu, drugačije rečeno, podrazumeva poeziju koja je – sve što nije socrealizam i sve što nije „sovjetsko“. Bronzani vek ruske poezije je, istovremeno, estetska i kulturna pojava opoziciona umetnosti i kulturi sovjetske epohe, jer se razvijala u podzemlju, u samizdatskom iskustvu, u uslovima cenzure, dogmatizma, lakirovke stvarnosti i sivila tematike. Na prelomu stoleća, dakle, poezija postaje vesnik promena, moćni talas uspona i procvata poetske slobode i moderne imaginacije.

Чуваркућа: антологијa српске хаику поезије

Милош Црњански је рекао да је „Хаику – мешање сопственог бића са природом“, Оникура „Изван искрености нема хаику песме“, Владимир Девиде каже хаику се може осетити и дубље доживети тек кад се човек дуже времена бави овом песничком формом; тачније, када активно учествује, тј. ако поред читања и ствара (пише), како дословно каже: „треба га читати и писати и живјети“. Сантока да је хаику срце поезије.Поред песника који се искључиво баве писањем хаику поезије, аутора који уз друге књижевне и уметничке форме запишу некад и хаику, равноправно стоје и аутори који су у свом књижевном раду записали свега неколико хаику песама и које завређују да се нађу у антологијском избору: Мома Димић, Перо Зубац, Ђоко Стојичић, Мирољуб Тодоровић, Ранко Павловић, Ранко Рисојевић, Зоран Вучић, Радослав Вучковић, Зоран М. Мандић, Бојан Јовановић, Здравко Крстановић, Миљурко Вукадиновић, Слободан Шкеровић, Власта Младеновић, Душан Стојковић, Драган Јовановић Данилов…

НОЋНЕ ПЕСМЕ: Антологија српске еротске поезије

Срби и еротска поезија готово никада, на први поглед, нису били у дослуху. Еротско смо скривали као змија ноге, ампутирали, гнушали га се. Али, оно је налазило могућност објаве, клијало изнутра, нарастало, прскало.
Књига која је пред вама покушала је да збере антологијске еротске песме српског песништва од најранијих дана до тренутка у којем јесмо. По нама, и ова поезија права је и аутентична лирика. Она има, и мора да има, и метафизички набој јер, по Ернесту Грасију, „еротско је стање онога који се налази између бића и небића“.
Захват којим је обухваћена српска еротска књижевност је изузетно широк: од народне поезије преко дубровачких песника, он води до најзначајнијих српских књижевника попут Милорада Павића и Данила Киша, па све до песника најмлађе генерације.

Pesme od snova teške – Antologija afričke frankofone poezije

Afričko pesništvo jezički je trokrako: pesnici sa crnog kontinenta poeziju su pisali na svojim maternjim jezicima, ali i na portugalskom, engleskom i francuskom. Veliki pesnici nisu mogući samo u okvirima tzv. velikih poezija, već svuda u svetu.Po Sartru, crnačka poezija na francuskom jeziku, koju on naziva orfejskom, je „danas jedina velika revolucionarna poezija“.„Od Haitija do Kajene postoji samo jedna ideja: ispoljiti crnačku dušu. Crnačka poezija je jevanđeljska, ona donosi dobru vest: crnaštvo je ponovo nađeno“. Crnci nemaju svoj zajednički jezik (367) i zato im je potrebno pravo „dovijanje“. Moraju da nađu jezik koji će im omogućiti da ispolje, ogole svoju dušu. Velika je razlika između evropskih i crnačkih pesnika: „Današnji evropski pesnik pokušava da dehumanizira reči kako bi ih vratio prirodi; crni glasnik, međutim, hoće da ga defrancizuje: on će da ih zdrobi, da prekine njihove uobičajene asocijacije, da ih nasilno spaja“.

Сенке ћутања : антологија поезије о самоћи и усамљености

Шта је самоћа? „Чувар далековода у пустињи? Једночлана екипа тврђаве од песка?“ – Студија самоће, Чеслав Милош
Одговор на ова песникова питања је: јесте, и то је самоћа, али није само то. Да ли је самоћа пут ка себи самом, као што каже Заратустра Ничеов? Да, и то јесте, али није ни само то. Самоћа није само усамљенички живот или живљење са собом, за себе и у себи, јер је то немогуће. Немогућа је егзистенција у потпуној изолованости од људи (и самац је рођен у неком месту, одгојен у некој породици). И он је у вези са природом, макар то било са основним егзистенцијалним елементима природе и космоса (ваздух, вода). Антологија обухвата песнике, од којих су неки највећа имена домаће, регионалне и светске књижевности, који су се бавили питањима самоће и усамљености.

Судари снова : антологија поезије српског надреализма

Српски надреализам је као покрет трајао кратко (од 1929. до 1933. године), с тим што је имао преднадреалистичку фазу (почев од 1924) која му је претходила, и ону коју бисмо могли назвати постнадреалистичком у којој су бивши надреалисти овладали српским књижевним простором покушавајући, у крајњем исходу неуспешно, да потисну друге авангардне наше покрете и праве независне авангардисте, не желећи да признају да се треба чути песнички глас и прикривених надреалиста, оних који никада нису хтели да се придруже њиховој групи, односно оних које та група није желела у своје окриље да прими. Наши надреалисти данас су помало скрајнути. Барем се у довољној мери не читају њихове надреалистичке песме.
Циљ ове антологије није био чисто антологијски: она се не задовољава избором најбољих, репрезентативних, остварења наших надреалиста, већ покушава да из цела покаже њихова остварења, једнако и жеље и амбиције као и домете и неоспорно остварене резултате.

Neprekidna nesanica poezije – antologija poezije francuskog nadrealizma

Antologija koja je pred vama pruža maksimalno širok uvid u nadrealističku poeziju napisanu na francuskom jeziku. Njeni tvorci, njih sto devedeset jedan, rođeni su, osim u Francuskoj, još u trideset dve zemlje. Unutar Neprekidne nesanice poezije nalazi se bonus-antologija pesništva belgijskog nadrealizma koja obuhvata devetnaest pesnika i šezdeset pet pesme, kao i mini antologija nadrealističke kanadske poezije sa pet pesnika i devetnaest pesama. Tu je, takođe, i antologija pesništva pesnika koji su pripadali grupi Le Grand Jeu. Jedanaest ih je (Anri, de Buli, Delon, Domal, Žilber-Lekont, Mine, Odar, de Renevil, Ribmon-Desenj, Serne i Šabren) a prevedene su trideset tri njihove pesme.

Ти си светлост моја : антологија молитвене поезије

Ова књига сачињена је с намером да буде корисна за душу „јер и речи њене (духовне песме) чисте душу и Дух Свети брзо силази у душу“ оних који их читају, као што је био и у души оних који су их писали; и речи молитвене имају силу и моћ да освећују човека.
Настајала у различитим поднебљима и епохама ова духовна поезија може својим молитвеним пламеном оба- сјати и загрејати душу и савременог човека који све брижније живи у једном неспокојном свету. Уместо застрашености од смрти, уса- мљености, изгубљености, не- мира, очаја и безнађа, овде је НАДА да се човек може спасти, само ако окрене поглед на супротну страну и угледа Светлост.

У светли дан: нова руска поезија

Песничка култура у Русији, односно култура читања, писања и говорења-извођења поезије је и даље јака и представља један од најважнијих тачака идентитета савремене руске културе. Та култура је, како и овај избор показује, култура руског језика и руског света, у коме некадашња периферија преузима све већи примат. У додатку књиге налазе се стихови ранијих руских песника, од зачетника руске ауторске поезије Михаила Ломоносова, преко Јосифа Висарионовича Стаљина до припадника совјетског уметничког андерграунда Олега Григорјева и дисиденткиње Ине Лисњанске (обратити пажњу да је њена песма настала у совјетско време, а не деведесетих или данас!), и по једну песму славних рок музичара Јегора Летова и Сергеја Бабунеца, oд овог другог управо ону која је умногоме обележила позне деведесете и ране двехиљадите године у руском друштву и култури.

Планетарни сигнализам : антологија сигналистичке поезије

Сигнализам је авангардни стваралачки покрет настао с тежњом да захвати и револуционише све гране уметности од поезије (литературе) преко позоришта, ликовних уметности и музике до филма, уносећи егзактан начин мишљења и отварајући нове процесе у култури радикалним експериментима и методама, у оквиру перманентне стваралачке револуције на коју су нарочито утицале технолошка цивилизација, цивилизација знака, све већа примена наука и научних метода, посебно математике, у разним областима људског живота, и појава компјутера као нових стваралачких инструмената, инспиратора и реализатора уметничких идеја.

Živi i dalje, stvore – Antologija sovjetske i ruske socijalne i angažovane poezije

Pesnika u Rusiji ima koliko stanovnika neke manje evropske države. To je zemlja u kojoj izgovorena ili napisana reč ima svoju težinu. Stoga se oštrica kritike nastale u umetničkom promišljanju socijalno angažovanih pesnika često okretala ka sovjetskoj vlasti uprkos svesti o represivnom odgovoru koji će neumitno uslediti. Od tada u mraku sovjetskog andergraunda stvaraju pisci čije su poetike međusobno potpuno različite: od jurodivih, preko satiričara, sve do pesnika egzistencijalne patnje. Ova mnogostrukost izraza izrodiće jedan od najblistavijih poetskih perioda Rusije. Ova antologija prati period koji nastaje s krajem Srebrnog veka ruske poezije (oličenog u Pasternaku, Mandeljštamu, Ahmatovoj) i traje preko sovjetske epohe sve do današnjih dana. Njen fokus je na pesnicima Bronzanog veka ali prati i rad naslednika koji su i te kako dostojni slavnih prethodnika.