У продаји је књига песама Ивана Вукића, Бунтовник

Писац млађе генерације Иван Вукић (1987) , песник и афористичар, представља нам се првом песничком збирком Бунтовник. Реч је о делу које описује различите фазе у животу главног протагонисте и трансформације кроз које он пролази. У стиху, некад класичном, некад слободном, Вукићеве песме поседују дозу ауторефлексивности али и комуникативности са публиком. Добар пример за то је песма коју треба читати/певати уз пар популарних песама. Такав приступ није нимало необичан с обзиром да су Вукићеве песме писане у таквом маниру да могу бити лако певане и, ко зн, можда их једног дана чујемо на радију или видимо спотове за неке од њих на друштвеним мрежама?

Више информација о књизи : vukicivan@yahoo.com

МАГАРАЦ  

Њему је тешко.

Хукне и фркне.

Алʼ туђ терет наставља да носи.

ВРЕМЕ ЖИВОТА

Знај да немаш друго време, 

имаш сад – ништа више; 

недокучивости трен голи 

да заболи, или продише. 

Немаш ти друго време;

имају га страх и нада.

Ком сутра – дан oбрише,

ништавило му вазда влада.

И знај – немаш оправдања;

искамчиш данас, не и сутра. 

Сан сањај – до свитања, 

јутрима дрчно живи јутра. 

Немаш, знај, ни оне сате, 

изнуђено ономад дате: 

Тек вијуга реп од јуче,

па помази те – или стуче.

Авај, немаш друго време. 

Векове у трену носиш,

сервиране на тањиру,

а ти за мрву неког другог,

 јаловог, тренутка просиш.

Јаловог, без дилеме.

И не чекај то друго време.

ЛУТАЛИЦА

Побегни себи.

Иди. 

И, место у срцу,  Живот понеси у коферу. 

Бежи.  

Јер тамо су нови прагови,  Где нико,  Нико не чека на тебе. 

Са ушушканог пута сулудо   Скрени. 

Склизни 

У нова шипражја разума. 

Шмугни 

У нове колосеке части. 

И пробај да омеђиш бескрај. 

Измигољи се Крајевима. 

Тумарај  Почецима. 

Скитај 

Веровањима, вредностима, хтењима. 

И патњама. 

Лутај.  

Ма лутај вечито. 

Вечите, знај, је 

Лутање и оснажило. 

Можда се никада не будеш пронашао. 

Али лутај;

Знаћеш:  

Барем си се – тражио.