Из штампе је изашла књига Некрштени фјордови: нова норвешка лирика, коју је приредио и превео Марко Вуковић.

Марко Вуковић (1975), објавио књиге песама: Тешко је време (1994), Иза осмеха (1998), Расрчнуће (2000) и Дивљи камен (2005). Превео са норвешког језика збирке Туне Хеднебе, Лаша Соби Кристенсена, Гунвор Хофмо, Тора Улвена, Ролфа Јакобсена, Георга Јоханесена, Ингвил Луте, Бринјулфа Јунга Тјена.
За превод књиге песама Ингвил Луте Што сам тако тужна кад сам тако слатка добио је награду „Милош Н. Ђурић“ за 2024. годину. Тренутно живи и ради у Норвешкој.

Из рецензије Владимира Перића:

Постоје разни тематски приступи којима можемо расветлити антолошки пресек нове норвешке лирике: географски, еколошки, психоаналитички, урбанистички итд. Опредељујемо се за луминопоетички – онај који у центар ставља феномен светлости. Насупрот њему стоји феномен мрака са којим ступа у контрапунктски, дијалектички однос. Светлост је услов постојања свега, а њен симбол, који пулсира овим текстом, зраколико се разлаже на значења свести, (само)спознаје, среће, топлине, хармоније… Примити светлост значи суочити се са илуминацијом не само споља, него и изнутра, из душе. Душа постаје прочишћена, срећна, насупрот обрнутом процесу где мрак уноси хаос, бол, зебњу, тугу, депресију, очај. У мноштву примера нове норвешке поезије сусретаћемо се са више светлостних релација: са Сунцем, у религиозном смислу, са урбанитетом (градом) као и са приватним светлом (оним које осветљава дом). Ако бисмо сумирали значај теме борбе између светлости и таме на савремену норвешку поезију, могли бисмо рећи да овај нордијски митопоетички топос (и те како присустан у финској Калевали) и те како пулсира и данас у лирским поетикама многих норвешких аутора. У једном потпуно другачијем поднебљу, са прилично уравнотеженим годишњим добима и драстично мањим светлосним осцилацијама, искуство са оваквом песничком тематиком, у најпозитивнијем могућем смислу, доноси инспиришуће очуђење. Из њега проистиче потреба за новим читањем овог више него драгоценог лирског одабира преводиоца Марка Вуковића.

Ингвил Луте – КАО КРАЉИЦА

није никаква тајна
да сам најлепша девојка
с којом си спавао

октобар је
јабуке су одавно зреле
и већ су по трави попале
мирно је у ваздуху
лепо је и мрачно на улицама
месец је онај најлепши;
божји одсечени нокат

управо сам креснута и срећна
твоје семе ми је у устима
док шетам

Шарлоте Рисе – Не ударај

Не ударај не ударај не ударај.
Мучнина расте у грлу, и
не могу да зауставим
сузе, првог дана у школи, пети разред,
Ја сам већ слаба,
не браним се кад ме дечаци
из одељења гурају
уза зид, држе тако
т у к у

Сваког јутра исто,
и плачем можда
највише љута на саму себе,
гурам кроз дан и размишљам
не гледај ме не гледај ме не гледај ме.
Никад не подижем поглед, нико га
не би ни срео, погледати ме
у очи значило би заузимање става

за шта? Сваког јутра исто,
док једног дана ja не дођем, ја сам
одлучила да нестанем.

Бринјулф Јунг Тјен – Питају ме

питају ме
одакле си?
одговарам
да сам из фејоса на у вестланду
питају ме
али одакле си заправо?
одговарам
рођен сам у јужној кореји
имао сам три године
кад сам дошао у норвешку
одрастао сам на једном имању
заједно са родитељима

питају ме
кад кажеш родитељи, мислиш
твоји родитељи усвојитељи
зар не?

Хелене Имислунд – Кажу да више није реч

кажу да више није реч
о томе да се преживи
већ колико ће дуго

то се тиче свих
али повлачи се линија
између нас без старости
и њих који је имају

моја старост је сада
ово су моји
старачки дани

Књига се може наручити по цени од 900 дин.

НАРУЏБЕНИЦА: