U prodaji je zbirka pesama Radeta Kokića Iza duge, gresi moje starosti.

Tehnički, zbirka je koncipirana u pet celina: Predgovor – kao digresija, i Umesto posvete – razgovori sa Desanlom Maksimović; Gresi moje starosti; Zapisi sa Ohrida; Gresi moje mladosti, i Dodatak ili pogovor.
U Predgovoru autor daje objašnjenje zašto je odabrao baš taj naslov i podnaslov i koji su bili razlozi za to, kako on kaže: „Pesme… iz mladosti, pesme kasnih godina, lične pesme, poetski zapisi iz Makedonije, sa Ohrida, iz Dalmacije, sa Kosova, elegične pesme izgubljenih i radosne pesme pronađenih ljubavi… Sve one su svetionici, postavleni tako, da po nemirnoj pučini života ostave trag koji če ostati iza mene…” – Iz recenzije prof. Ilije Betinskog Maleša „Šta je iza duge“
Rade Kokić se posredstvom reminiscencija vraća u predele minule sreće, mladih godina, ljubavima koje su ga u tom periodu nosile, bilo prema licima (devojka, majka, supruga Ivanka, njegova deca Jelisaveta i Dalibor, tek rođeni unuk Daniel), te gradovima (Priština, Bitolj, Ohrid), podnebljima (Makedonija, Dalmacija), ili mladalačkim snoviđenjima (nekadašnjeg kadeta) da ih još jednom proživi sada, kao čovek svestan brzine prolaznosti života. Ili se kao roditelj inspiriše ljubavlju prema već ostvarenim potomcima. Ljubav se u njegovim stihovima pojavljuje kao ekvivalent svetlosti, svetionik koji mu osvetljava i prošlo, i sadašnje, i dolazeće vreme. Ona je pre svega putokaz ka sebi, onom kreativnom i još uvek spremnom na izazov i igru duha… U nastojanju da spozna i život i sebe uprkos godinama i iskustvu, stvaranje, poezija pokazuju se kao egzistencijalna svrha, nužnost da se iza sebe ostavi vidan trag, znak postojanja. Jer sve one duhovne preokupacije koje su se manifestovale kao ideja o pisanju sada imaju pravi cilj, novi susret sa sobom u ovaploćenim životnim senzacijama koje su ostale upečatljive i žive i posle toliko decenija. Međutim, pesnik duboko veruje i da osim nužnosti da se stvori „sopstvena pesma”, pesnik treba i druge da pokrene na maštanje, na duhovni uzlet u predele izvan onih u kojima je, i da o tome progovori kroz svoju vizuru… Dajući za pravo izboru postupka inverzijie u koncepciji zbirke Iza duge, što je krenuo od starosti ka mladosti, ubeđeni smo da umetnost zaista jeste onaj posed koji je nadvremen. Ostajemo pod dejstvom magije one duge iz naslova, koja pokazuje da pre ulaska u svet ove knjige i nakon njenog čitanja nismo isti i da će u nama još dugo treperiti sve one uznačene skrivene semantičke značajke kao svedočenje jedne ljubavlju i ozarenjima ispunje ljudske sudbine kojoj je poezija dala osobenost i punoću. – Iz recenzije mr Milice Jeftimijević Lilić „Pozna cvetanja“

LAMENT

Nosim svetionike
kao tragove…

I prosipam stihove,
kao mrvice iza sebe,
da se jednom,
možda,
ipak vratim…

Dani Idu po meni kao po vodi.
i ne znam kako da ih brojim…

Preskaču me godine,
ćute i ništa ne pitaju.

A dani,
kao skakavci,
sve već pojedu
dok ja stignem.

Suton,
jedini nežan,
grli me
i zove da pođem za njim
u maglene daljine…

Ja
nosim svetionike
kao putokaze,
i nosim stihove
kao mrvice iza sebe,
da se jednom,
makar i u snu,
možda,
ipak vratim…

Knjiga se može naručiti po ceni od 400 dinara.
NARUDŽBENICA: