U prodaji je zbirka pesama Osipa Mandeljštama – Voronjež, vrana, nož, koju je preveo Svetislav Travica. Zbirka je objavljena u okviru edicije Vrtlog.

Iz recenzije Emilije Obuhove:

Čudesan je pesnik Osip Mandeljštam. Ko je makar jedanput pokušao da čita njegove stihove, počinjao bi, gotovo odmah, da se utapa u stihiju muzike. Ona očarava, vodi i odvodi od briga i svakodnevice, od besmislenih pitanja i odgovora, od osećanja vremena i predosećanja rastajanja. Neophodno je samo, na samom početku, učiniti mali napor, postarati se ući u taj ritam, dospeti do melodije stiha. Melodija pesme osvaja vas mnogo pre no što dođete sebi i započnete sa pitanjima: o čemu je to, o kome? I zašto sa muzikom nije teško umirati i, ono što je tu najmanje razumljivo – kakva je to crna bunda što će ostati da visi na vešalici i posle smrti pesnika?

Sovjetski literarni svet je bio, kao što je poznato, podeljen na one koji su pevali u slavu nove vlasti, pisce u gospodskim bundama, i na ozeble, na hladnom vetru represije, bez šinjela. Gogoljevski Bašmačkin je za Mandeljštama bio simbol globalne nezaštićenosti – nigde, ničim, ni u čemu. U tom smislu i sam je Mandeljštam bio Bašmačkin – prosjak, beskućnik, mnogima nerazumljiv i čak neprijatan.

CRNICA

Preuvažena, nanovo crna, svu je na pažnju svode,
Sva u malenim grebenima, sva vazduh i bez nadzora,
Sva u raspadanju, sva u formiranju hora, –
Vlažne grudvice zemlje moje i slobode.

U dane ranog oranja crna, do plavetnila sine,
I bespomoćni će se rad na njoj da zasniva, –
Hiljadugorje uzorane glasine:
Nezaokruženo u krugu, nešto važno biva.

Pa ipak, zemlja – zagonetka je u stvari.
I kad joj padneš pred noge, ona se ne umiljava:
Trulom flautom nad sluhom stražari,
Jutarnjim klarinetom uho zamrzava…

Kako je na raoniku prijatna masna naslaga,
Kako stepa ćuti u aprilskoj spretnosti vidnoj!
Pa, zdravo, crnice, budi srčana, okata i blaga…
Crnorečito ćutanje u radu neprekidnom.

***

Živim u znamenitim baštama.
Vanjka ključar tu bi mogao da šeta.
Uzalud vetar služi fabrikama,
I udaljeni nasip beži na kraj sveta.

Crnouzorana noć u stepskim krajevima
Promrzla kraj sitnostaklenastih vatri.
Uvređeni domaćin okružen zidovima
U ruskim čizmama korača i snatri.

I obilato je patos kriv i neravan –
Toj palubi sanduk mrtvački je.
Kod tuđih ljudi uvek loše spavam,
I život moj mi nimalo blizak nije.

***

Kakva je to ulica?
Ulica Mandeljštama.
Kakvo prezime, da ga nosi đavo!
Kako god ga okreneš
Zvuči krivo, a ne pravo.

Malo je u njemu bilo linijskog,
Karaktera ne beše ljiljanskog,
I zato se ta ulica
Ili tačnije, ta jama
I zove po imenu
Tog Mandeljštama…

Zbirka se može naručiti po ceni od 600 din.

NARUDŽBENICA: