Nenad Petrović – Štrčanja i druge pesme (intervju)


Nenad Petrović piše prozu i poeziju. Objavljivan je u Gradskoj knjižnici u zbirci kratkih priča “Mokar pas”. U časopisu Polja je objavio poeziju. Kratke priče su mu objavljene u NIN-u i dnevnom listu Politika. Godine 2017. objavio je zbirku pesama “Pčelarenje u tihom predelu” , a nedavno se pred čitaocima našla njegova druga knjiga „Štrčanja u druge pesme“.

Nenade, „Štrčanje i druge pesme“ je tvoja druga knjiga poezije. Šta se promenilo u tvom pisanju od objavljivanja prve knjige „Pčelarenje u tihom predelu“?

Vreme je prolazilo i meni su se događale neke stvari, nekad veće, a često manje i to me je možda malo promenilo u odnosu na to kakav sam bio kad sam stvarao prvu knjigu. A to kakav sam zapravo isijava kroz papir, mada, bitna stvar je da suština ostaje zauvek sa nama, ili što bi se reklo „šta kolevka odljulja to motika zakopa“.

Da li poezija po tebi danas „štrči“ ili je oduvek „štrčala“? Po tebi šta je to poezija uopšte?

Hehehe, da li treba da se osećamo drugačije i posebno ako štrčimo…Možda je poezija lepo i zanimljivo izražavanje. Ne znam definiciju. Da, oduvek je štrčalo lepo izražavanje, ta sposobnost je vid umetnosti – poezija.

Oslanjaš li se u pisanju na poetiku drugih pesnika?

Da, kako kad  i u kojoj fazi života. Vasko Popa i Srđan Valjarević, a tu su bili da mi pomognu i Bukovski, Stevan Raičkovič i Momčilo Nastasijević..i neki drugi.

Da li spadaš u one pesnike koji „love“ razne titule? Možemo li reći da postoji najbolji pesnik? Kakav je tvoj odnos prema tom svojevrsnom utrkivanju? Gde je u svemu tome poezija?

Da li lovim razne titue? Ne bih rekao, možda pasivno i nesvesno, nikad nisam jurio za tim da se svesno upinjem. A da li postoji najbolji pesnik, to ide od čoveka do čoveka. To je individualno. Stvar ukusa koji se formira ko zna kako.Ja ne volim ta utrkivanja, kako kažeš. Borba i nadmetanje su mi mrski, možda zato i pišem. To je pasivna borba, da se izraziš. Mene je stid velike borbe, a otkud to kod nene je duga priča…

 Pišeš i haiku. Koliko je haiku uticao na tvoju poetiku? Neretko su tvoje pesme u formi minijature. Koliko to ima veze sa tvojom naklonošću prema haiku poeziji?

Volim da kažem što više sa što manje reči. Makar to pokušavam. Opet je i to izostanak borbe. Da što više dobijem sa što manje truda. Što moraju svi da razumeju sve ili što moram sve da kažem. Haiku volim jer je sažet i kratak. Tu formu volim, mada donekle i mistiku haiku poezije.

 Kakva po tebi treba da bude pesma da bi se mogla okarakterisati kao duševna hrana? Može li poezija da leči?

Valjda, kad nas natera da se zamislimo, da se oduševimo, da se preispitamo, da slavimo…

Samo to zanimanje i bavljenje poezijom ili nekom drugom umetnošću nas može distancirati, makar i na privremeno od stalno prisutnog užasa u nama. Svi imamo taj užas. Svi imamo neke muke, okupiranošću bežimo. Ispade da je poezija u funkciji bekstva od užasa. Da, ali ne samo to. A ja ne znam  još mnogo.

ZBIRKA SE MOŽE NARUČITI PO CENI OD 400 DIN.

Narudžbenica:


Comments are closed.