Intervju sa autorkom romana “Crni čajevi Valeri Blekvud”

“Crni čajevi” označavaju gorčinu patnje i bojazni glavne junakinje. London – inspiracija kontrastima

Izdavačka kuća “Presing” predstavila je na Sajmu knjiga u Beogradu prvi roman šesnaestogodišnje spisateljice Lije Stojković “Crni čajevi Valeri Blekvud” koji je izazvao veliku pažnju čitalaca. Priča o advokatici i piscu Valeri Blekvud, bespoštednoj kritičarki ljudskih slabosti, smeštena je u London i sadrži elemente psihološkog i detektivskog romana, govori o avanturi književnog stvaranja, borbi čoveka sa svojim unutrašnjim demonima.
Ko te je inspirisao da napišeš roman?

-Niko poseban. Nisam čak ni planirala da počnem da pišem. Inspiracija me je pronašla baš dok sam sedela na časovima prirodnih nauka. Nisam čak ni mogla da držim otvorene oči bez vidnog napora. Odjednom sam pronašla način da malo razmrdam moždane vijuge. Nisam mogla da izdržim, a da ne prenesem misli da papir. Okrenula sam poslednju stranu sveske i počela da pišem. Kasnije sam tekst prekucala na kompjuter. Uvidela sam da zvuči solidno i da uz malo rada mogu da sklopim čitavu priču. Nisam imala nameru da bilo šta objavljujem dok nisam napisala oko četrdesetak strana. Onda sam već počela da verujem da će, ako sve bude dobro išlo, moj rukopis postati knjiga.

Koliko ti je vremena trebalo da ga napišeš?

Počela sam da pišem u oktobru 2011. godine, a završila poslednjeg dana avgusta 2013. Trebalo je vremena da se konačno objavi. Ne biste verovali koliko je posla potrebno kad završite sa pisanjem. Pošto mi je mama profesor srpskog jezika i književnosti, u slobodno vreme je ispravljala greške koje nisam primetila. Onda bih ponovo sama iščitavala lektorisan tekst i ispravljala tehničke greške.

Da li na pisanje gledas kao na strast ili kao na posao?

Za mene je nemoguće prebroditi dan bez pisanja ili bar razmišljanja o radnji i likovima romana. Kao tvorcu sasvim novog sveta u malom postane Vam zanimljivo šta se u njemu događa. Malo zamrsim konce i posmatram ishod u svojoj glavi. Sećam se koliko sam bila srećna kad sam shvatila da priča konačno glatko napreduje. Na početku je bilo teško, ali i zabavno. Menjala sam događaje, precrtavala pasuse, bacala zgužvane papire i uživala u tome. Kasnije se trud isplatio. Pisanje je moja strast. Međutim, ponekad ga doživljavam i kao uzbudljiv posao koji zahteva apsolutnu posvećenost i strpljenje.

Zasto si izabrala baš London za glavno mesto desavanja?

Grad je ogroman i pun iznenađenja. Posebno mi se sviđa fantastična kombinacija starog i novog na svakom koraku – misteriozne pokisle uličice Sohoa i natpisi ispred pabova u magli, sunčana prepodneva u „Sitiju“, načičkane radnje u Kamdenu, zastrašujuće gužve u metrou… Gomila kontrasta me je navela da zamislim ljude urasle u grad, radnike fabrika i aristokrate. Ni rokeri mi nisu umakli. London je jedini grad koji je u potpunosti ispunio moja očekivanja.

Da li naslov ima neku simboliku?

Svakako. Crni čajevi označavaju gorčinu patnje i bojazni glavne junakinje. Osim toga, ona stalno pije nekakav čaj.Valerine navike skoro da postaju sinonim njene ličnosti i raspoloženja

Ko su ti uzori?
Od novijih pisaca Ameli Notomb, a od starijih Herman Hese.

Da li planiras da pises nastavak?

Nisam planirala, ali nikad se ne zna šta sve može da mi padne na pamet.

Stojan Matić

Objavljeno u listu Gimnazijalac, listu đaka

Srpske gimnazije “Nikola Tesla”

u Budimpešti