„Ljudi drugog vremena“ – Recenzija

Istorijski roman uobičajeno nosi atmosferu uspavanosti i sete, i često je ispisan arhaičnim, gotovo epskim stilom. ,,Ljudi drugog vremena” to nije, iako je smešten u šesti veki naše ere. Stil romana se pre može opisati kao susret Paula Koelja sa braćom Koen: refleksivne, gotovo filozofske epizode, smenjuju se urnebesnim humorom situacije i jezika.

Donekle zarobljeni u sopstvenom vremenu, njegovi glavni junaci pokazuju gotovo renesansnu zainteresovanost za svet oko sebe. Glavni junak romana, Nenad, čije odrastanje i put roman prati, je apsolutni vanvremenski antiheroj: njegov bes ostavljenog deteta i osećanje krivice, koja ga prati tokom većeg dela romana, su aktuelni u svakom dobu. Njegov najbolji prijatelj, Kinez Juan, predstavlja svojevrsni jang Nenadovom jinu. Ženstven i miroljubiv, slatkorečivi kuhinjski filozof, sa Nenadom je povezan zajedničkom željom za letenjem. Dok jedan drugom pripovedaju sopstveni put koji ih je sastavio u Konstantinopolju, ova dva sasvim suprotna mlada čoveka grade prijateljsku vezu koja će ih dovesti do izgradnje letilice i prvog leta.

Roman nam omogućava da provirimo u život običnih ljudi toga doba, ali i na dvor Justinijana i Teodore. Za razliku od tipične istorijske literature, koja nam o prošlosti uglavnom govori kroz ratove i borbe za moć i ekonomsku prevlast, ,,Ljudi drugog vremena” oslikava šesti vek kroz ličnu perspektivu svojih junaka. Umesto dvodimenzionalnih marioneta u službi neke više sile, oni su složeni likovi, sa izraženim slabostima i vrlinama, čije su odluke motivisane unutrašnjim borbama.

S druge strane, roman sadrži snažne epizode u kojima magično i podsvesno preuzimaju kormilo priče opisujući duhovni preobražaj glavnih junaka. Materijalizovane kroz belog lava i čitav spektar sporedinih likova, ove epizode povezuju životno važne događaje sa Nenadovim unutrašnjim sazrevanjem i promenom.

„Ljudi drugog vremena“ se može interpretirati i kao istorjiska priča o odrastanju i ljubavi prema stvaranju, čiji magični elementi prenose čitaoca u bogati svet života i verovanja šestovekovnog Balkana i Mediterana.

 Ana Ž. Popović, profesor

Narudžbenica: