U prodaji je roman Jadranke MIlenković – Heteros.

“Kroz odnos Senke i Ninoslava, glavnih nosilaca onoga što bi se uslovno nazvalo fabulom, osnovna ideja romana se postepeno razvija od ideje o odnosu sa Drugim kao pukom sagovorništvu, do ideje o istom tom odnosu kao ontološkoj kategoriji, neprikosnovenoj simbiozi, jedinom prihvatljivom obliku egzistencije, pri čemu je Drugi – u duhu Ničea – ujedno najbolji prijatelj i najgori neprijatelj. Ninoslav i Senka su junaci koji se najpre susreću kako bi vodili dijaloge o literaturi i umetnosti (kroz koje provejavaju i razmatranja o životu), koji u romanu obrazuju čitave male polemike, eseje. Mišljenja su im postavljena kao oprečna kako bi zajedno obrazovala paradoksalnu istinu, a njihova karakterizacija, postignuta posredstvom stavova koje zastupaju, ima, između ostalih, i funkciju karakterizacije samog romana. Senka je nosilac modernističkih, a Ninoslav postmodernističkih ideja (roman ima elemete i jednih i drugih). To se lepo očitava, recimo, kroz alegoriju platformi. U jednom od dijaloga, Senka govori o „utemeljenju“ (termin kojim, uz termine „odgovornost“ i „tradicija“ često barata) kao neophodnom uslovu za svaki život i za svaku priču; Ninoslav zagovara nemogućnost utemeljenja, relativnost i jednaku vrednost, odnosno, bezvrednost svega, neodređeno kretanje u raznim pravcima:

 – Priča mora biti jedna, mora se naslanjati na jednu osnovu. (…) Zamisli sve to kao priču o lupanju bubnjeva – moraš da ujediniš set, svi delovi moraju da ti budu nadohvat; jedino tako možeš da stvoriš ritam. Ne možeš da staviš bubanj na jednu platformu, timpane na drugu, činele na treću, a zatim da skakućeš levo, desno, gore, dole. Možeš, ali neće biti ritma. Biće to, u najboljem slučaju, performans.

 – Ma na čemu čovek da se utemelji? (…) inteligentan, ili – tvojim jezikom rečeno – pošten čovek, ne može nikako da odabere na čemu treba da zida temelj, sve je podjednako nesigurno, maglovito, prolazno. Odabrati automatski znači napraviti grešku. Držati se po strani, lelujati, skakati s platforme na platformu, to bar omogućuje odstupnicu.

Do glavnog zapleta u odnosu Senka-Ninoslav, i u romanu uopšte, dolazi uvođenjem priče o rani, koja nalikuje na stigmu i koja se Ninoslavu, deklarisanom ateisti, pojavljuje i ne zarasta. Od tada on prestaje da posećuje svoju sagovornicu, i svako novo poglavlje u kom je ona glavni pripovedač otvara se varijacijom rečenice ‘Ninoslava nema’, što prerasta u neku vrstu refrena, mantre romana. Efekat refrenične rečenice je čitaočevo uočavanje nove mogućnosti čitanja, prema kojoj bi dijalog Senke i Ninoslava zapravo bio Senkin unutrašnji monolog, što bi značilo da Ninoslav nije realan junak već otelovljenje jedne polovine ličnosti glavne junakinje. Efekat je još snažniji ukoliko je čitalac markirao i mesto na kom se Senka seća kako Ninoslav kaže: Razgovor je uvek sa samim sobom.

Ako bismo morali sve njihove sukobe da vrlo grubo svedemo na jedan, dominantni karakterni sukob, to bi bio sukob verujućeg (Senka) i cinika (Ninoslav) – dakle, sukob na kom se temelji gotovo svaka kompleksna ličnost. (…)

Prilično je jasno da autorka kroz Senku ovde, kao i na većini mesta, iznosi svoje poetičko vjeruju. Uprkos svesti o davnoj prevaziđenosti pozitivističkih pristupa delu, istaći ćemo da nije slučajno ni to što je stvorila junakinju posvećenu životu književnog kluba, koji, kako kaže, nalikuje onim sastancima koji su se u antici nazivali heterijom.

Heteros zaslužuje da mu budu posvećeni ozbiljni eseji i studije, koji će ispitivati njegovu imanentnu i eksplicitnu poetiku, odnose svih ženskih i svih muških likova, razmatrati raznolike funkcije svih priča u priči; koji će se baviti elementima i odnosom ženskog i muškog pisma; koji će prepoznati i rasvetliti kritiku današnjih intelektualaca, potrošačkog društva, pa i kritiku trivijalne literature ili nacionalizma; koji će rasvetljavati poetsko-esejske delove romana koji su zasebna mala ostrva u okeanu, nalik na divne pasaže iz Desničinih Proljeća Ivana Galeba.

Heteros zaslužuje čitaoca bespovratno zaljubljenog u ideju da je liteatura životu nasušna. Kao i život literaturi.”

(deo iz kritičkog teksta Isidore Bobić, objavljenog u “Letopisu Matice srpske”, a potom i na portalu PULSE)

Roman se može naručiti po ceni od 1.000 din.

NARUDŽBENICA: