Iz štampe je izašla druga po redu zbirka pesama Ivana Nisića (1986).

U ovoj knjizi nema velikih tema, ali ima današnjem (ciničnom) čitaocu neobičnog uvida u neposredne emocije. Upečatljivost izraza nalazimo naročito u intimističkim pesmama gde se bez naknadne stihovane obrade, koja može da udalji od izvornosti, govori onom, tako bliskom a tako dalekom, ti. Naizgled sasvim obične i svakodnevne, ove pesme nas vraćaju govornoj svežini, onom sloju u nama u kome osećajnost postoji onakva kakva jeste, i tako se i saopštava. Nisić piše jednostavno i direktno, sa neposrednošću koja obezoružava, sa prirodnošću iskaza koje svedoče o doživljenoj lirici. Stiče se utisak da je samo trebalo ono što postoji u pesniku preneti u tekst, u neprerađenom obliku.

NOVEMBAR

Mislila si da te lažem
svaki put kada bih te ubeđivao u prolaznost.
Napolju već miriše na sneg i podseća na detinjstvo.
Ali više nisi mala.
Misliš da ima dovoljno vremena da se pozdraviš.
Mnogo je teže onima koji gledaju kako odlaziš,
nego spakovati se i otići.
Uskoro će slave i opet idemo sami, svako na svoju stranu.
Možda se kriješ iza vrata.
Svaki put kada čujem zvono i iščekujem goste,
nisi ti.

Zbirka se može naručiti po ceni od 400 din.

NARUDŽBENICA: