U prodaji su nova dela Dragoslava Hadži Tančića Svako svakad i Iz predgrađa svesti koja pokazuju snažan I univerzalan pesnički jezik

Dragoslav Hadži Tančić – Svako svakad

Leskovački književnik Dragoslav Hadži Tančić otkriva u ovoj zbirci poezije ono što mnogim autorima lako promakne. Reč je o svakodnevnom koje u sebi poseduje začudnost koja ne mora nužno biti smeštena u visoke sfere intelektualnih razmišljanja punih apstrakcija. Spajanje urbanog ambijenta sa stihom koji zvuči skoro drevno u kojem odjekuju stare, danas retko korišćene reči, Hadži Tančić stvara šaroliku, osobenu pesničku sliku. U Svako svakad grad nije otuđeno mesto niti je selo bukolička veselica već se ti svetovi međusobno prožimaju stvarajući novu dimenziju. Za sve one Kojima staro I novo nisu merila već isključivo dobra poezija – Svako svakad je vaša knjiga.

Kvar

Iz levka ulice

Istekoh u reku bulevara

Bujica me izruči

Semaforu

U kvaru na crvenom

Sjatiše se prosjaci

                i

Dete s paščetom u naručju

Za kojim jurih već treći dan.

Pred crvenim semaforskim

Nalepih netraženom detetu na dlan

Tri crvene

Šta se to paščetu ne svide

Nokturno

Obleću me šareni leptirići nesna

Hvatam ih mrežicom

Od vlasi iz runa ovaca

Mojih crnih noći

Natičem ih na zupce

Češljeva

Od rogova ovna predvodnika

Brojim im krilca

I namiren blejanjem jagnjadi

Blagorodnih

Neprivoljenih podaničkim

Skutima  astraganskim

Tonem u prostirku

Svile sna

Ne sačekav odgovor

Njene tvari

Istraživane

Trojstvom mojih prstiju

Uz dati joj oproštaj

Ako je bez osnove i potke

Dragoslav Hadži Tančić- Iz predgrađa svesti

U ovoj zbirci poezije autor kreće stazama prethodne zbirke s tim što ovde dolazi do bitnog zaokreta. Naime, Hadži Tančić ide u pravcu kontemplacije, težnje za izdizanjem iznad sivila života 21. veka. Potrebna je ponekad, kao što kaže, da se pojavi “suza progledalica” i to je gorka lekcija našeg postojanja. Stihovi su neretko razbijeni, raštrkani, razbarušeni ali uvek sa jasnom mišlju koja nas vodi vraćanju humanosti. Postoji pukotina u svemu i tako svetlo dolazi do nas, davno je napisao Leonard Koen a isto se može reći i za centar Hadži Tančićevog “predgrađa svesti”.

Svođenje računa

Na klupu u parku

Sa zadrškom (ne)sedam

Poravnavam vreme

Sa sobom uhitrenim

U svođenju računa

Sa perom

Dvokrakim

Hm

Bar

Gavranovim

Što sa grane eto pada

Preda mnom

I ostajem

Tako

Pred sobom

Raskrečen

Pa trkač u meni

Ostane nespreman

Da sa startne linije

Uđe u gavranov

Graktav pucanj

I sjuri se u

Osvajanje

Pera

Ovog

Sve shvati taj gavran

Ali nema godina u kojima

Neću biti premlad

Za  mudrost njegovog veka

Iz taloga

Prizivam

Podilazim nadilazim

Udicu zabacujem mamce polažem

Vabim vrebam

Reči

Beskućnice

Nesvrtlice

Da

I bestidnice

Izgnanice odbeglice

Očešane uvrnute

Zabrađene

Razgaćene

Odvraćaju mi

Angažovane su

Za stalno

Pitaju gde sam ranije bio

Shvatim da sam zamuljao

Talogom svojim naglavačkim

Sa krutog okovratnika

Neizbavljenim iz stege

Mašne u landaranju

Ako i iglom uštipnom obezbeđene

Talogom svojim naglavačkim

Iz rukava

Zaključanih zlatnom dugmadi na

Manžetnama

Avaj

Ne pristadoše te nikakve

Reči

Da me odtalože

Razodenu

Sobom pročiste

I sebi pristave

Informacije o knjigama:

 hadzitancicdragoslav64@gmail.com