U prodaji je zbirka pesama ruskog pesnika Denisa Novikova.

Iz pogovora Svetislava Travice:

Danas je Denis Novikov u Rusiji omiljeni, kultni pesnik. Njegovi stihovi, publikacije, proza, intervjui, stihovi ruskih pesnika posvećeni njemu, kritički osvrti i istraživanja njegove umetnosti, uspomene i sećanja, fotografije, neprekidno su prisutni u poznatim časopisima i na društvenim mrežama. Za one najvernije poklonike njegove umetnosti on je princ poezije, što, onako visok, uspravan, svetle i duge kose, sa tamnim obrvama, lep i oštrouman i jeste bio.
Po opštem mišljenju, uz pesnika Borisa Rižija, on predstavlja ono najvrednije, ali i najtragičnije što se u ruskoj poeziji javilo krajem prošlog i početkom novog veka.
Njegove najbolje stihove krasi savršenstvo for-me, svežina poetskog jezika, netrivijalnost slika i blistava organizacija pesme. Večne teme, tuga za izgubljenim, nadahnutost novim susretima i mestima organski se sjedinjuju u njegovoj lirici. Bez obzira na svoje učešće i saradnju sa konceptualističkim grupama, za Novikova bi se teško moglo reći da pripada pesnicima koji traže nove puteve u literaturi. U predgovoru za njegovu knigu Brodski kaže: «Novikov nije novator – naročito u bukvalnom smislu tog termina, ali nije ni arhaist u tinjanovskom smislu. Njegova sredstva su sredstva normativne leksike, onakva kakva su se kod nas složila za 250 godina postojanja naše pismenosti, Ona ga potpuno zadovoljavaju, i vlada on njima do savršenstva».
Na prvi pogled rečnik Novikova je relativno siromašan, poređenja su mu jednostavna, gotovo da otsustvuju metafore, inovacije ili groteske, ali zato ima dovoljno ponavljanja, aliteracije, savršenstva izraza, sklada, dubine poimanja ljudske sudbine, da se, ponekad, stiče utisak kao da pesnik ne govori, niti peva, nego nariče, izbacujući iz sebe gnusobu svakodnevice, tragičnu neminovnost patnje i njenog trajanja u vremenu.
U isto vreme Novikov je apsolutno moderan u svom anahronizmu, sav, kako je neko rekao – «dete dobra i svetlosti i postmodernog slavlja.» Njegov stih je oštrouman i epigramičan, brušeno aforističan, sa sklonošću ka retoričkim konstrukcijama i nenametljivoj igri reči. To je poezija racionalne misaone strukture, prozračne, razgovetne i neusiljene fraze. Stihovi Novikova, međutim, ne izazivaju utehu, on ne ume da teši čitaoca, ne oseća snishodljivost ni prema kome, a najmanje prema sebi samom. Negativna osećanja u njegovoj poeziji su prisutnija nego bilo koja druga, ali ono što je najvažnije, ona su iskrena i autentična.
Pa ipak, on nije mračan, niti sumoran pesnik, nije ni veseo, možda je, najpre, tužan. Pisao je jednostavno, tvrdo, kao da zakiva eksera, i tečno kao što teče silovita reka. Ton njegove poezije je žestok, na momente mračan, ali nikad preglasan niti izveštačen.
Završimo rečima Brodskog: «Stihovi Novikova su – razgovor sa samim sobom, a razgovarajući sa sobom čovek sebe sluša dovoljno i pažljivo i zna da je primoran govoriti istinu.»

Zdesna ću ljubav jednu u aps dati,
i drugu – sleva, ljubav skoro istu.
Po nožu, po peharu ću ih poslati.
Grožđa meso, odreda krv čistu.

I počeće naš žrtveni pir od stiha,
Od blagorodne reči za hleb i za so,
i za 0,8 iz staklene mešine vina tiha,
i za utočište beskućniku kad je go.

Kako smo živeli, misliš, misli bliske,
kad smo se kroz vreme kretali unatrag,
kad smo zgureni od studeni zimske
vraćali se u Tobom stvoreni ad.

No ako i treba sesti licem u lice
i ako se podeli vino i noževi razni,
grlenu ću reč izgovoriti nasumice,
nešto između „oprosti mi“ i „kazni“,

nešto između „oprosti nam“ i „daj nam remen“.
Samo reč, koja ne zna za zemlju,
koja i tu ljubav i neku drugu, i mene

opravdava. Poslednja reč. Kao u nadu
gledaju svi Tvoji likovi u slavi,
do kolena u Tobom stvorenom adu,
do kolena Tobom stvorene ljubavi.

Drago mi je zbog tebe, ponavljam uporno,
Premda je loš film u kome igraš ti.
A moglo je i gore, mogao je biti porno,
Doslovno telo nalazi se u mašti.

Ako ćemo ozbiljno, štos je gluposti znak,
Drago mi je zbog tebe. Htela si na film, slavno –
I beše film, u kome je odavno ne dečak
Video ne devojčicu veoma davno.

TOK ŠOU

Da to već nije Rusija
A ni Moskve već, takoreći.
Da to ne izgovara mesija,
To već i nisu reči.

„Kad prekorevaju ne zbog prošlosti,
Već budućnosti“ – tema se u sjajne broji.
No publici se čini odveć prostim
Da sa svećom stoji.

Zbirka se može naručiti po ceni od 600 din.

NARUDŽBENICA: