U prodaji je poetski putopis Branislava Solomuna, U senci Atlantika, marokanska storija

Pesnik starije generacije (1961) Branislav Solomun nas je ovom prilikom iznenadio sa putovanjem do severa Afrike. Struktura pesme je zanimljiva: podseća na prozu, putopis, ali sa lirskim elementima. Samim tim, može se lako čitati i kao kratka priča, crtica, prozna vinjeta. No, upravo poetičnost je ono što daje pravu snagu i formu ovom hodoljublju. Nimalo slučajno, putovanje je metaforični doživljaj transformacije i samospoznaje, osećaja zaokruženosti koji ostaje po završetku putovanja.

Više informacija o knjizi: branislavsolomun@gmail.com

      *

U detinjstvu, u prolećne sumrake, kada bi čitav kraj Beograda gde smo tada živeli ozeleneo i nabujao od mirisa trava, žbunja i zemlje, kada bi grane drveća otežale i postajale neprozirne za naše dečije oči, sedeo bih sam, nakon igranja sa drugovima i sumanute jurnjave okolo, u nekom uglu dvorišta ili na stepenicama ispred naše zgrade koju je polako obavijala topla tama dok su u stanovima gorela svetla po kuhinjama i sobama i plavo svetlucali televizijski ekrani, i razmišljao, umoran i ožedneo, prljavih ruku od pentranja po drvenim ogradama i nasipima, o tome kako postoje neke druge, daleke, meni još nepoznate zemlje koje ću, jednog dana kada odrastem, videti i koje će, naslućivao sam, ostaviti dubok otisak u mom srcu.

**

     Jutro u vozu za Italiju. Posmatram njih dve.

Sestre su, vrlo mlade. Odlično govore naš jezik. Ono što me zbunjuje jeste njihov izgled koji nedvosmisleno odaje orijentalno poreklo. Gde li su ovako dobro naučile naš jezik?

     Odakle su? Kako se zovu?

     Prohladno jutro pretapa se u toplo julsko podne. Voz grabi put zapada. U meni su izmešane vizije Andaluzije i Portugala, mavarske tvrđave na obali iza kojih je mirno, prostrano more.

     Upoznajemo se. Pokazuju mi slike svoje arapske porodice sa juga Maroka. Otac im je pre dvadesetak godina došao na studije medicine u našu zemlju i oženio se njihovom majkom, plavušom. Od nje nisu ništa nasledile likom.

     Svakog leta, za vreme školskog raspusta, odlaze u posetu ocu i dedi. Mesto u kom oni žive nalazi se u pustinji, i puno je škorpija.

     One arapski, ipak, slabo znaju.

     Osećam nešto od dečijeg sna.

     Otići ću u Maroko.

***

     Tri dana i tri noći na Mediteranu.      Brodovi i vozovi susreću se na svojim  neprekidnim kružnim putovanjima dok ih ne rastave na nekom skladištu starog gvožđa.      Nižu se luke i gradovi gde su romanse još uvek moguće.

     Parkovi i klupe odišu jutarnjom usamljenošću i bespomoćnošću ostarelih samaca i pomoraca.      Đenova, zvezdana noć iznad Monaka, raskošne palate i hoteli blešte osvetljeni; Nica, Marsej, Port Bu, Barselona, Valensija, Malaga, Kadiz.

     O tome nek pevaju španski pesnici.

     Rafaele Alberti, volim tvog Mornara na kopnu.