U prodaji je 12. zbirka pesama u ediciji Van toka Alkatrazi autora Aleksandra Novakovića.
U društvenom i istorijskom kontekstu pojedinac oseća potrebu da se „izjasni“, odnosno da svedoči verodostojno o tome kako društvena kretanja, tačnije, mirovanja utiču na njega. Svetom upravlja neimenovano zlo koje običnog čoveka odvlači na stranu suprotnu životu. Privid, opsena, neautentičnost, crna laž protiv koje se valja boriti satirom. Uspostavljaju se paralele sa istorijskim zbivanjima, sadašnji trenuci su vrhunac istorijskog kretanja. Pesnički lik je u poziciji sina i naslednika svega što se dešavalo, i tumača onoga što se dešava, iz autoironijske perspektive – netrpeljivost prema drugačijim oblicima života… kontrolisani haos, iluzija mira i napretka… Tobožnje individualnosti štancovane su na traci. Zemlja je bez umetnosti, kreacija je dovršena.

Aleksandar Novaković je rođen 1975. godine u Beogradu. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče. Diplomirani istoričar i dramaturg, doktor nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta.

ALKATRAZI

Već smo dugo nacija
Preosetljiva na svoje zanoktice
Neosetljiva na komšijine
Žive rane
Ovisna od iluzije
O sadašnjoj

„nezavisnosti”
Kao deca na paradi
Daj nam trobojku da mašemo
Velikog brata za pantalone
Da držimo
I – sreća sreća radost
Već smo dugo nacija
Mračna utučena
Frankenštajnovskih šavova
Žaobitna i sitna
Bez ideje
Na prodaju
Bez kičme
Sitnoračundžijska
Ubedačena
Heb asgwrn gefn
Dyfaterwch
Apathetic

Pretvorili smo se, izolovani, u ostrva
I svako je ostrvo Alkatraz.
Svet je bio umreženiji nego pre,
povezaniji nego pre
činilo se, otvoreniji nego ikad pre,
Sa low cost letovima ste mogli da,
za smešne pare,
uteknete gde vam padne napamet,
Od huke aviona koji su nadletali
moje malo prigradsko naselje
nisam mogao da spavam,
Da čujem sopstvene misli

A sada je sve ućutalo.
Začaurilo se.
„Stranci napolje!”
Zabranjen ulazak
u ovu i onu zemlju.

Virus nas je sabio u gradove,
sela, regije, države,
Nacionalne „Alkatraščiće“,
Do pre par meseci,
kad bih pogledao vesti iz sveta,
rekao bih:
Odvratno je ali se oseća nešto,
kao da će izbiti revolucija

Danas nemam nikakvih iluzija
Revolucije neće biti
a ako je o bude,
doći će prekasno jer
Tako je to s revolucijama:
Imaju običaj da kasne.
Naročito ako se najavljuju
preko društvenih mreža.
Mada…

Primetio sam:
jenjava ona društvenomrežaška groznica,
Ne razgovara se toliko mnogo preko telefona,
Osamljenost hteli – ne hteli,
baca u zatvorenost, u razmišljanje,
Ne pale više ni romani, ni TV-serije,
Dosadili su vam tečajevi polinežanskog plesa
I kursevi jezika naroda Hmong,
Novac nestaje ali se slobodno vreme uvećava,
Počinjete da mislite i to vas opasno brine,
Pokušavate da to nekako zatrpate ali ne ide,
Misli napadaju mučki, svakog Božjeg trenutka,
Prolaze vam kroz glavu kao bolidi
Na ulicama Monaka ili u blatu Dejtone….

Da li je možda jedna od njih revolucija?

Knjiga se može naručiti po ceni od 500 dinara.

NARUDŽBENICA: